Ако се замислимо над мерама које се чине да би се превазишло оно што је представљено као „криза” глобалног финансијског система прво ћемо запазити да држава убризгава огромне своте у економски систем. Страх или нада да је реч о социјалистичким мерама сасвим су неоправдани. Та средства одлазе најкрупнијим повериоцима. Дужници ће, било да је реч о убогим корисницима хипотекарних кредита, било о власницима обртног капитала, бити принуђени да своју тешком муком стечену имовину продају будзашто. Оно што је за њих криза за прве је елдорадо у коме се по ценама сниженим услед пада вредности акција, некретнина итд. може доћи у посед значајног богатства.
Наredni месеци или године „кризе” биће врло непријатни за оне који ће остати без посла и имовине. Повећаће се број различитих социјалних траума, неки ће можда извршити самоубиство, али за кључне играче у систему ово ће бити период најуноснијих послова. Када се трансфери заврше започеће нови циклус интензивне привредне активности. То заправо значи да ће почети нови циклус задуживања који ће покренути производњу и потрошњу. Наравно, кључни подстицај новом циклусу даће велики играчи којих ће на сцени остати мање, али чија ће моћ и богатство бити већи. Испошћени остатак популације једва ће дочекати нове зајмове, а чак и они које ће садашње трауме наводити на опрез неће имати другог избора осим уласка у нови круг задуживања који ће, то већ знамо, довести до нове „кризе”.
Уместо чуда, суочени смо са реалношћу економског система. Када најкрупнији играчи пласирају већину својих средстава могућа су два сценарија. Први је необуздана инфлација, а други је „криза”. Систем се одлучио за „кризу”, а то значи државну помоћ консолидацији стубова на којима почива, односно најзначајнијих зајмодаваца. Пад вредности акција многобројних дужника уз одржање реалне висине дуга учиниће их лаким пленом за „крупне рибе”. Тиме се враћамо на почетак приче.
Закон о преузимању акционарских друштава 46/2006
I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Предмет уређивања и примена закона
Члан 1
Овим законом уређују се услови и поступак за преузимање акционарских друштава, права и обавезе учесника у поступку преузимања и надзор над спровођењем поступка преузимања акционарских друштава.
Овај закон се примењује на преузимање акционарских друштава чије је седиште у Републици Србији (у даљем тексту: Република), ако се акцијама које су издала та друштва тргује на организованом тржишту хартија од вредности у Републици.
Предмет преузимања не могу бити акционарска друштва чијим се акцијама није трговало на организованом тржишту последња три месеца пре објављивања обавештења о намери преузимања.
Појмови
Члан 2
Поједини појмови, у смислу овога закона, имају следећа значења:
1) циљно друштво је отворено акционарско друштво у смислу закона којим се уређују привредна друштва, а чијим се акцијама тргује на организованом тржишту хартија од вредности у Републици;
2) понуда за преузимање је јавна понуда упућена свим акционарима циљног друштва за куповину свих акција с правом гласа, уз услове и на начин одређен овим законом;
3) стицалац је физичко или правно лице које стиче или је стекло акције циљног друштва које дају право гласа;
4) понуђач је физичко или правно лице, које је, под условима предвиђеним одредбама овога закона, обавезно да објави понуду за преузимање (обавезна понуда) или намерава да изврши преузимање и у том циљу објави понуду за преузимање, иако то није обавезно да учини према одредбама овог закона (добровољна понуда); друштво за управљање може за рачун добровољног пензијског, односно инвестиционог фонда бити стицалац, односно понуђач у смислу овог закона, и на њега се примењују све одредбе овог закона које важе за физичка и правна лица, као и одредбе закона којима се уређују инвестициони, односно добровољни пензијски фондови;
5) акције с правом гласа су све акције које акционару у тренутку стицања од стране понуђача дају право једног гласа у скупштини акционара циљног друштва; сопствене акције које акционарско друштво стиче од својих акционара не сматрају се акцијама с правом гласа;
6) акције се стичу правним послом или другим правним основом за пренос акција, а правни посао сматра се закљученим и у случају када је закључен под одложним условом;
7) привилегована информација је свака информација која није доступна јавности, а значајна је за утврђивање цене хартија од вредности;
8) Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности (у даљем тексту: Централни регистар) је правно лице чије су пословање и надлежност уређени законом којим се уређује тржиште хартија од вредности и овим законом;
9) Комисија за хартије од вредности (у даљем тексту: Комисија) је правно лице чија је надлежност уређена законом којим се уређује тржиште хартија од вредности и овим законом.
Општа начела
Члан 3
Општа начела овог закона су следећа:
1) сви акционари циљног друштва имају равноправан положај у поступку преузимања;
2) мањински акционари могу под истим условима као и већински акционари да продају своје акције понуђачу;
3) акционари циљног друштва морају бити потпуно, тачно и благовремено обавештени о понуди за преузимање, како би имали довољно времена да исправно оцене понуду, дефинишу своје интересе и донесу одлуку о прихватању или одбијању понуде за преузимање;
4) управа циљног друштва је дужна да у току спровођења поступка преузимања поступа у најбољем интересу акционара циљног друштва;
5) понуђач и циљно друштво су дужни да поступак преузимања спроведу у најкраћем могућем року, како циљно друштво не би дуже времена од оправданог било спречено у свом пословању;
6) понуђач и друга лица која учествују у поступку преузимања не смеју својим деловањем на тржишту изазвати поремећаје који би за последицу имали вештачко подизање или смањивање цена акција циљног друштва.
Заједничко деловање
Члан 4
Физичка и правна лица делују заједнички:
1) ако су се уговором, писменим или усменим, односно изричито или прећутно споразумела да усклађено делују у циљу стицања акција циљног друштва или остваривања права гласа из акција циљног друштва;
2) ако једно од њих држи акције за рачун другог лица.
Физичка и правна лица делују заједнички и кад једно од њих, посредно или непосредно, контролише друго или друга правна лица.
У смислу става 2. овог члана, сматра се да физичко или правно лице контролише правно лице ако има:
1) посредно или непосредно 25% и више удела у основном капиталу правног лица;
2) посредно или непосредно 25% и више гласачких права на скупштини акционара правног лица;
3) право управљања, односно вођења пословне и финансијске политике правног лица на основу овлашћења из статута, споразума или уговора;
4) посредно или непосредно преовлађујући утицај на вођење послова и доношење одлука.
Заједничким деловањем, у смислу овог закона, сматра се и када друштво за управљање управља са више инвестиционих, односно добровољних пензијских фондова.
Привредна друштва делују заједнички ако су међусобно повезана у смислу овог закона и закона којим се уређују привредна друштва.
Сматра се да физичка лица делују заједнички ако су брачни другови, родитељи и потомци, усвојилац и усвојеници, старалац, штићеници и потомци штићеника, сродници до трећег степена сродства у побочној линији, укључујући и сродство по тазбини.
Начин заједничког деловања
Члан 5Успостављање односа заједничког деловања споразумом из члана 4. став 1. тачка 1) овог закона изједначено је са стицањем акција с правом гласа.
Гласовима стицаоца додају се гласови лица која с њим заједнички делују.
Кад обавеза објављивања понуде за преузимање настане успостављањем односа заједничког деловања споразумом из члана 4. став 1. тачка 1) овог закона или у случају кад једно од лица која заједнички делују стекне акције тако да тим стицањем настане обавеза објављивања понуде за преузимање, свако од тих лица обавезно је да објави понуду за преузимање под условима и на начин одређен овим законом, а сматра се да је обавеза објављивања понуде за преузимање испуњена ако понуду објави било које од лица која заједнички делују.
| Индекс |
|---|
| Закон о преузимању акционарских друштава 46/2006 |
| Страна 2 |
| Страна 3 |
| Страна 4 |
| Страна 5 |
| Страна 6 |
| Страна 7 |
| Страна 8 |
| Страна 9 |
| Страна 10 |
Закон о привредним друштвима
("Сл. гласник РС", бр. 125/2004)
ДЕО ПРВИ
ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Одељак 1
ОСНОВНА НАЧЕЛА
Предмет закона
Члан 1
Овим законом уређује се оснивање привредних друштава и предузетника, управљање друштвима, права и обавезе оснивача, ортака, чланова и акционара, повезивање и реорганизација (статусне промене и промене правне форме привредних друштава, реорганизација), престанак предузетника и ликвидација привредних друштава.
Појам и правне форме привредних друштава
Члан 2
(1) Привредно друштво је правно лице које оснивају оснивачким актом правна и/или физичка лица ради обављања делатности у циљу стицања добити.
(2) Правне форме привредних друштава у смислу овог закона су ортачко друштво, командитно друштво, друштво с ограниченом одговорношћу и акционарско друштво (отворено и затворено).
(3) Поред правних форми привредних друштава из става 2. овог члана, посебним законом могу се одредити и друге правне форме друштава, односно предузећа.
Огранак
Члан 3
(1) Привредно друштво, домаће или страно, може образовати један или више огранака.
(2) Огранак је организациони део привредног друштва који нема својство правног лица. Огранак има место пословања и заступнике, а послове са трећим лицима обавља у име и за рачун привредног друштва.
(3) Огранак се региструје у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката.
Време трајања привредног друштва
Члан 4
Привредно друштво оснива се на неодређено време, ако у оснивачком акту није одређено да друштво траје до одређеног времена, наступања одређеног догађаја или постизања одређеног циља.
Делатност привредног друштва
Члан 5
(1) Привредно друштво може обављати све законом дозвољене делатности.
(2) Делатности за које је законом прописано да се могу обављати само на основу сагласности, дозволе или другог акта државног органа, могу се обављати по добијању те дозволе, сагласности или другог акта државног органа.
(3) Делатности за које је посебним законом прописано да се обављају у одређеној правној форми привредног друштва, не могу се обављати у другој правној форми друштва.
Услови за обављање делатности
Члан 6
(1) Привредно друштво може да обавља делатност у простору који испуњава услове у погледу техничке опремљености, заштите на раду и заштите и унапређења животне средине, као и друге прописане услове.
(2) Испуњеност услова из става 1. овог члана проверава надлежни орган у поступку редовног инспекцијског надзора.
(3) Привредно друштво може да отпочне обављање делатности која обухвата производњу, промет, дистрибуцију, прераду и ускладиштење материја опасних и штетних по здравље људи и животну средину, ако надлежни орган решењем утврди испуњеност услова из става 1. овог члана.
Закон о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената 47/2006 Предмет уређивања Члан 1 Овим законом уређују се: 1) услови и посту
 |
| 18.01.2007. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Страна 1 од 52
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
PRAVILNIK O SADRŽINI I FORMI PONUDE ZA PREUZIMANJE AKCIJA
("Sl. glasnik RS", br. 53/2006, 100/2006, 30/2008, 101/2009 i 1/2010)
OPŠTE ODREDBE
Ĉlan 1
Ovim pravilnikom uređuje se:
1) sadržina i forma obaveštenja o sticanju akcija sa pravom glasa;
2) sadržina i forma obaveštenja o nameri preuzimanja akcija sa pravom glasa;
3) sadržina zahteva za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje i dokumentacija koja se dostavlja uz taj zahtev;
4) sadržina i forma ponude za preuzimanje;
5) sadržina i forma skraćenog teksta ponude za preuzimanje;
6) sadržina i forma izjave (mišljenja) upravnog odbora ciljnog društva u vezi ponude za preuzimanje akcija;
7) sadržina i forma izveštaja o preuzimanju.
Ponuda za preuzimanje
Ĉlan 2
Ponuda za preuzimanje je javna ponuda upućena svim akcionarima ciljnog društva za kupovinu svih akcija s pravom glasa, uz uslove i na način određen Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava (u daljem tekstu: Zakon) i ovim pravilnikom.
Obaveštenje o sticanju akcija sa pravom glasa
Ĉlan 3
Lice koje stekne akcije, koje mu zajedno s akcijama koje već ima, daju 25% ili više procenata glasačkih prava ciljnog društva obavezno je da o sticanju odmah (na dan upisa sticanja u Centralni registar) istovremeno obavesti organizovano tržište na kome se trguje akcijama ciljnog društva, Komisiju i ciljno društvo.
Obaveza iz stava 1. ovog člana odnosi se na sticaoca i lica koja sa njim zajednički deluju u smislu Zakona.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži sledeće podatke:
- poslovno ime, sedište i adresu, odnosno ime i prezime i adresu sticaoca i lica s kojima sticalac zajednički deluje
- poslovno ime, sedište i adresu ciljnog društva;
- određenje broja akcija sa pravom glasa koje sticalac ima, uključujući i akcije lica s kojima sticalac zajednički deluje.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana podnosi se na obrascu OSA koji je dostupan na sajtu Komisije za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija).
Obaveštenje o nameri preuzimanja
Ĉlan 4
Ponuđač je obavezan da u roku od jednog radnog dana od dana nastanka obaveze preuzimanja objavi obaveštenje o nameri preuzimanja, u jednim dnevnim novinama koje se redovno distribuiraju na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, a može je objaviti i na svojoj internet stranici.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži sledeće podatke:
- poslovno ime, sedište i adresu, odnosno ime i prezime i adresu ponuđača i lica s kojima ponuđač zajednički deluje;
- poslovno ime, sedište i adresu ciljnog društva;
- broj akcija s pravom glasa ciljnog društva u apsolutnom i procentualnom iznosu koje ponuđač ima nameru i obavezu da preuzme, uključujući i broj glasova koje po tom osnovu stiče;
- broj akcija s pravom glasa ciljnog društva u apsolutnom i procentualnom iznosu, koje pripadaju ponuđaču i licima s kojima ponuđač zajednički deluje; uključujući i broj glasova koje ostvaruju;
- izjavu ponuđača da će objaviti ponudu za preuzimanje odmah, odnosno najkasnije narednog radnog dana nakon prijema rešenja Komisije o odobrenju objavljivanja ponude za preuzimanje u jednim dnevnim novinama koje se redovno distribuiraju na celoj teritoriji republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, kao i, eventualno, na svojoj internet stranici.
Objavljeno obaveštenje o nameri preuzimanja ponuđač ne može menjati niti povući.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana podnosi se na obrascu ONP koji je dostupan na sajtu Komisije.
Zahtev za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje akcija
Ĉlan 5
Zahtev za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje akcija ponuđač je obavezan da u roku od jednog radnog dana od dana nastanka obaveze preuzimanja podnese Komisiji.
Zahtev za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje akcija sadrži:
1) poslovno ime, sedište i adresu, odnosno ime i prezime i adresu ponuđača, matični broj, PIB, broj rešenja upisa u odgovarajućem registru, osnovna delatnost, oblik organizovanja;
2) poslovno ime, sedište i adresu ciljnog društva;
3) poslovno ime, sedište, broj telefona i adresa brokersko-dilerskog društva ili ovlašćene banke koja je učestvovala u pripremi ponude;
4) broj običnih akcija i broj glasova u apsolutnom i procentualnom iznosu, koje ponuđač ima nameru i obavezu da preuzme (sopstvene akcije ne smatraju se akcijama sa pravom glasa), CFI kod i ISIN broj akcija koje su predmet preuzimanja;
5) cena koju se ponuđač obavezuje da plati, u dinarima po jednoj akciji
6) datum otvaranja i datum zatvaranja ponude za preuzimanje akcija, odnosno rok važenja ponude;
7) spisak dokumentacije koja se podnosi uz zahtev;
8) ime i prezime, e-mail i/ili poštanska adresa i telefonski broj osobe za kontakt sa Komisijom povodom tog zahteva;
9) datum podnošenja zahteva i potpis podnosioca zahteva.
Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se na obrascu ZPP koji je dostupan na sajtu Komisije.
Uz zahtev se dostavlja:
1) tekst obaveštenja o nameri preuzimanja (sa nalogom za objavljivanje ili fotokopija objavljenog teksta obaveštenja);
2) ponuda za preuzimanje akcija;
3) skraćeni tekst ponude za preuzimanje akcija;4) bankarska garancija ili ugovor o kreditu, odnosno ugovor o otvaranju posebnog računa i dokaz o uplati odgovarajućih novčanih sredstava, odnosno polaganju hartija od vrednosti za plaćanje akcija, u smislu člana 16. stav 1. Zakona;
5) ugovor sa članom Centralnog registra depo i kliring hartija od vrednosti o obavljanju poslova deponovanja akcija;
6) izvod (potvrda) Centralnog registra, depo i kliring hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar) o broju otvorenog depo računa;
7) obaveštenje o ukupnom broju akcija ciljnog društva koje ponuđač i lica koja sa njim zajednički deluju poseduju sa odgovarajućim dokazima u prilogu (Obaveštenje posebno sadrži podatke o broju akcija koje su stekli u periodu od dve godine pre dana objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja, sa ispravama o pravnom poslu i to: potvrda brokersko dilerskog društva, ovlašćene banke, ili drugog nadležnog organa, koja sadrži cenu, vreme, količinu stečenih akcija, sa naznakom načina sticanja);
8) saglasnost Narodne banke Srbije, kada su predmet preuzimanja akcije banaka i osiguravajućih društava;
9) saglasnost nadležne institucije, u ostalim slučajevima kada je to propisano;
10) ako je ponuđač domaće pravno lice izvod o upisu u Agenciju za privredne registre;
11) ako je ponuđač strano pravno ili fizičko lice dostavlja overeno punomoćje kojim se imenuje punomoćnik (poslovno ime, sedište, adresa, odnosno ime i prezime, adresa) za prijem pismena, odnosno za preduzimanje drugih pravnih radnji u postupku, s tim da punomoćnik može biti advokat, banka ili brokersko-dilersko društvo u RS;
12) ako je ponuđač strano pravno lice dostavlja originalni izvod iz registra privrednih subjekata ili drugog odgovarajućeg registra iz kojeg je vidljiv pravni oblik organizovanja, sedište, adresa, popis osoba ovlašćenih za zastupanje, ne stariji od 30 dana od dana podnošenja zahteva za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje,
13) finansijske izveštaje ciljnog društva (bilans stanja i bilans uspeha sa stanjem na dan 31. decembra za prethodnu poslovnu godinu),
14) finansijske izveštaje sa mišljenjem revizora ponuđača ako je pravno lice, njegove konsolidovane finansijske izveštaje i konsolidovane finansijske izveštaje njegove matične kompanije - bilans stanja i bilans uspeha sa stanjem na 31. decembar za prethodnu poslovnu godinu, i finansijske izveštaje ostalih pravnih lica sa kojima ponuđač zajednički deluje, ako nisu obuhvaćeni jednim od navedenih izveštaja;
15) izvod iz Centralnog registra sa pregledom ukupno izdatih akcija sa pravom glasa ciljnog društva i učešćem prvih 10 akcionara;
16) ako je ponuđač domaće fizičko lice,
- dokaz da nije osuđivan za krivična dela protiv privrede, imovine, radnih odnosa i krivična dela predviđena Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Zakonom o investicionim fondovima i Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava (izvod iz kaznene evidencije MUP-a koji se vodi prema mestu rođenja, a dobija se na zahtev pravnog lica),
- dokaz da nije pod istragom za krivična dela iz alineje 1. ove tačke (uverenje nadležnog suda prema mestu prebivališta),
- dokaz da nije osuđivan za privredne prestupe (potvrda trgovinskog suda),
- overenu fotokopiju lične karte, odnosno pasoša;
17) ako je ponuđač strano fizičko lice dostavlja dokumenta iz tačke 17. izdate od odgovarajućeg organa u zemlji porekla ili izjavu overenu pred domaćim sudom da nije osuđivan i da se ne vodi istraga;
18) dokaz o uplati propisane naknade Komisiji;
19) druga potrebna dokumentacija kojom se dokazuje tačnost podataka iz ponude za preuzimanje akcija.
Za sva dokumenta koja se dostavljaju na stranom jeziku dostavlja se i prevod tih dokumenata na srpski jezik od strane ovlašćenog sudskog tumača.
Sadržina ponude
Ĉlan 6
Ponuda za preuzimanje akcija mora sadržati podatke koji omogućavaju akcionarima da odluče o tome da li će i pod kojim uslovima prodati akcije ponuđaču.
U ponudi za preuzimanje akcija ne mogu se navoditi podaci koji mogu stvoriti pogrešnu predstavu kod akcionara u pogledu finansijskog i pravnog položaja akcionarskog društva na koje se ta ponuda odnosi i vrednosti akcija koje je to društvo izdalo.
Ponuda za preuzimanje i skraćeni tekst ponude za preuzimanje sadrže podatke propisane Zakonom i Uputstvom o sadržini i formi ponude za preuzimanje i skraćenog teksta ponude za preuzimanje (u daljem tekstu: Uputstvo) koje je sastavni deo ovog pravilnika.
Forma ponude
Ĉlan 7
Ponuda za preuzimanje, odnosno skraćeni tekst ponude za preuzimanje akcija se objavljuje na srpskom jeziku, a može biti objavljen i na stranom jeziku.
Ponuda za preuzimanje akcija može sadržati grafičke i tabelarne prikaze koji su u vezi sa tekstom te ponude.
Ponudu za preuzimanje akcija overavaju i potpisuju lica odgovorna za njen sadržaj.
Kada u izradi ponude za preuzimanje akcija učestvuje brokersko-dilersko društvo ili ovlašćena banka tu ponudu overava i potpisuje i lice ovlašćeno za zastupanje tog društva, odnosno te banke.
Podaci u ponudi za preuzimanje akcija se navode po redosledu utvrđenom u skladu sa ovim pravilnikom.
Odgovornost za podatke iz ponude
Ĉlan 8
Odgovorno lice ponuđača (direktor ili drugo ovlašćeno lice) je odgovorno za istinitost i celovitost informacija sadržanih u ponudi za preuzimanje.
Komisija ne odgovara za tačnost i istinitost podataka navedenih u ponudi za preuzimanje i ne ocenjuje opravdanost i celishodnost elemenata ponude za preuzimanje.
Rok važenja ponude
Ĉlan 9
Rok važenja ponude iznosi najmanje 21 dan, a najduže 45 dana od dana objavljivanja ponude za preuzimanje.
Ako poslednji dan roka važenja ponude za preuzimanje pada u neradni dan (subota, nedelja, državni ili verski praznik), poslednji dan roka važenja ponude za preuzimanje smatraće se prvi sledeći radni dan.
Cena iz ponude
Ĉlan 10
Ponuđač je dužan da u ponudi za preuzimanje akcija naročito navede podatke koji se odnose na cenu po kojoj se kupuju akcije koje su predmet ponude.
Minimalna cena po jednoj akciji iz ponude za preuzimanje akcija, koju je ponuđač dužan da ponudi, ne može biti niža od:
- prosečne ponderisane preovlađujuće, odnosno cene na zatvaranju akcija ciljnog društva u poslednja tri meseca pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja utvrđene na osnovu izveštaja o trgovanju na organizovanom tržištu,
- poslednje tržišne cene (preovlađujuća, odnosno cena na zatvaranju) akcija ciljnog društva na organizovanom tržištu prethodnog radnog dana pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja ukoliko je ova cena viša od cene iz alineje 1. ovog člana,
- najviše cene po kojoj je ponuđač, ili lica koja s njim zajednički deluju, pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja, stekao akcije ciljnog društva u poslednjih 12 meseci, ukoliko je ova cena viša od cene iz al. 1. i 2. ovog člana,
- prosečne ponderisane cene po kojoj je u poslednje dve godine pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja stekao, ili lica koja s njim zajednički deluju, akcije ciljnog društva, ako je u tom periodu stekao najmanje 10% akcija ciljnog društva, pod uslovom da je ta cena viša od cene iz al. 1. do 3. ovog stava.
Radi utvrđivanja relevantnih cena po kojoj su stečene akcije koje su predmet ponude, u smislu stava 2. tač. 3. i 4, uzimaju se u obzir podaci o svim cenama koje su realizovane bilo kojim pravnim poslom za prenos akcija u propisanom periodu, bez obzira kada je izvršen upis hartija od vrednosti na vlasnički račun koji se vodi u Centralnom registru.
Naĉin plaćanja
Ĉlan 11
Naknada za plaćanje akcija na koje se odnosi ponuda za preuzimanje može biti ponuđena u:
- gotovom novcu,
- hartijama od vrednosti,
- kombinovano, odnosno delom (naznačiti u kom procentu od ukupne vrednosti akcija) u gotovom novcu, i drugim delom u hartijama od vrednosti.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, naknada za plaćanje akcija ciljnog društva koje su u vlasništvu Akcijskog fonda može biti ponuđena samo u novcu.
Hartijama od vrednosti iz stava 1. ovog člana mora se kontinuirano trgovati na organizovanom tržištu hartija od vrednosti u Republici, uz uslov da vrednost njihovog prosečnog dnevnog obima trgovanja, u poslednjih šest meseci, prelazi 5% od ukupne vrednosti akcija ciljnog društva iz ponude za preuzimanje.
Cena akcija i dužničkih hartija iz stava 3. ovog člana računa se po poslednjoj tržišnoj ceni na organizovanom tržištu prethodnog radnog dana, pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja.
Odobrenje ponude
Ĉlan 12
Komisija u roku od od dva radna dana od dana prijema urednog zahteva, rešenjem odobrava ponudu za preuzimanje akcija kada utvrdi:
1) potpunost i verodostojnost podataka iz ponude za preuzimanje i isprava podnetih uz zahtev za odobrenje objavljivanja ponude, u skladu sa Zakonom;
2) da je cena u ponudi za preuzimanje utvrđena u skladu s zakonom;
3) da je ponuđač osigurao odgovarajuća sredstva za plaćanje akcija, u skladu sa zakonom.
Ukoliko prilikom odlučivanja o zahtevu za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje, Komisija utvrdi određene nepravilnosti, naložiće ponuđaču njihovo otklanjanje u roku od tri radna dana.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, kada Komisija sarađuje sa organima nadležnim za kontrolu monopola, sprečavanje pranja novca i drugim organima, a radi sprečavanja poremećaja na organizovanom tržištu u Republici, rok za donošenje rešenja za odobrenje zahteva za objavljivanje ponude za preuzimanje se može produžiti do deset dana, od dana prijema urednog zahteva.
Objavljivanje ponude
Ĉlan 13
Skraćeni tekst ponude za preuzimanje ponuđač je obavezan da odmah, odnosno najkasnije narednog radnog dana nakon prijema rešenja Komisije o odobrenju objavljivanja ponude za preuzimanje, objavi na obrascu STPP koji je sastavni deo Uputstva, u istim dnevnim novinama u kojima je objavljeno obaveštenje o nameri preuzimanja.
Kopiju objavljenog teksta ponude iz stava 1. ovog člana ponuđač je dužan da odmah dostavi Komisiji.
Ponudu za preuzimanje ponuđač je obavezan da dostavi svim akcionarima ciljnog društva, ciljnom društvu, organizovanom tržištu na kojem se trguje akcijama ciljnog društva najkasnije istog dana kad je dat nalog za objavljivanje.
Rok važenja ponude teče od dana objavljivanja skraćenog teksta ponude u jednim dnevnim novinama iz stava 1. ovog člana.
Izmena ponude
Ĉlan 14
Ponuđač može u roku važenja ponude, da menja uslove iz ponude samo u cilju poboljšanja.
Poboljšanjem ponude se smatra povećanje cene.
Poboljšanjem uslovne ponude smatra se i povlačenje uslova koji se odnosi na sticanje označenog najmanjeg broja, odnosno procenta akcija s pravom glasa ciljnog društva kao minimuma koji ponuđač želi da stekne, tako da ponuda prestaje da ga obavezuje, ako se označeni uslov ne ispuni do isteka roka za njeno prihvatanje.
Ponuđač je dužan da izmene ponude objavi u propisanim rokovima na isti način kao i ponudu, kako bi akcionari bili potpuno, tačno i blagovremeno obavešteni o poboljšanju ponude za preuzimanje, i time imali dovoljno vremena da ispravno ocene ponudu, definišu svoje interese i donesu odluku o prihvatanju ili odbijanju ponude za preuzimanje.
Zahtev za izmenu ponude
Ĉlan 15
Ponuđač je dužan da uredan zahtev za odobrenje objavljivanja izmene ponude za preuzimanje dostavi Komisiji najkasnije tri radna dana pre isteka roka trajanja ponude do 10,00 časova.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana Ponuđač je dužan da dostavi:
- izmenjen tekst ponude,
- skraćeni tekst ponude,
- dokaz o obezbeđenju dodatnih sredstava za plaćanje akcija po povećanoj ceni,
- dokaz o uplati dodatne naknade Komisiji.
Rok trajanja instrumenta obezbeđenja plaćanja ne može biti kraći od pet dana od poslednjeg dana produženog roka važenja ponude.
Odobrenje zahteva za izmenu ponude
Ĉlan 16
Komisija donosi rešenje o podnetom zahtevu za odobrenje objavljivanja izmene ponude za preuzimanje u roku od jednog radnog dana od dana prijema urednog zahteva i o tome obaveštava Centralni registar.
U slučaju izmene ponude za preuzimanje, rok važenja ponude se produžava za sedam dana, s tim da ukupan rok važenja ponude ne može biti duži od 60 dana.
Objavljivanje izmena ponude
Ĉlan 17
Ponuđač je obavezan da skraćeni tekst izmene ponude za preuzimanje objavi odmah, odnosno narednog radnog dana nakon prijema rešenja Komisije, na isti način i u istim dnevnim novinama kao i prvobitnu ponudu.
Kopiju objavljenog teksta izmene ponude iz stava 1. ovog člana ponuđač je dužan da odmah dostavi Komisiji.
Izmenu ponude za preuzimanje ponuđač je obavezan da dostavi svim akcionarima ciljnog društva, ciljnom društvu, organizovanom tržištu na kojem se trguje akcijama ciljnog društva najkasnije istog dana kad je dao nalog za objavljivanje.
Konkurentska ponuda
Ĉlan 18
Konkurentska ponuda za preuzimanje je ponuda koju, u skladu sa odredbama Zakona, može podneti svako pravno ili fizičko lice (konkurent) i to samo nakon objavljivanja i u periodu trajanja prve ponude za preuzimanje.
Konkurent ne može biti lice koje zajednički deluje sa ponuđačem u smislu člana 4. Zakona, kao ni lice koje deluje u ime ponuđača u postupku preuzimanja.
Zahtev za odobrenje konkurentske ponude
Ĉlan 19
Uredan zahtev za odobrenje konkurentske ponude konkurent dostavlja Komisiji najkasnije jedan radni dan pre isteka roka važenja prvobitne ponude, odnosno izmenjene prvobitne ponude do 10,00 časova.
Urednim zahtevom iz stava 1. smatra se zahtev sa dokumentacijom propisanom članom 5. ovog Pravilnika, osim obaveštenja o nameri preuzimanja.
Ako je prva ponuda uslovljena najmanjim brojem akcija koje ponuđač treba da stekne, konkurentska ponuda ne sme da glasi na sticanje većeg broja akcija.
Na cenu akcija u konkurentskoj ponudi shodno se primenjuju odredbe člana 10. ovog pravilnika.
Komisija o podnetom zahtevu iz stava 1. ovog člana donosi rešenje u roku od dva radna dana, odnosno istog dana ukoliko je konkurentska ponuda dostavljena jedan dan pre isteka prvobitne ponude.
Objavljivanje konkurentske ponude
Ĉlan 20
Konkurent je dužan da odmah po prijemu rešenja Komisije, a najkasnije poslednjeg dana važenja prvobitne ponude, objavi svoju ponudu u skladu sa članom 18. Zakona.
Rok važenja konkurentske ponude iznosi najmanje 21 dan, a najduže 45 dana.
U slučaju objavljivanja samo jedne konkurentske ponude, rok važenja prvobitne ponude se produžava do roka važenja te konkurentske ponude, s tim da rok važenja ne može biti duži od 70 dana.
U slučaju objavljivanja više konkurentskih ponuda, rok važenja svih ponuda se produžava do roka važenja one ponude koja kalendarski najkasnije ističe (rok zatvaranja svih ponuda), s tim da ukupan rok važenja svih ponuda ne može biti duži od 70 dana.
Konaĉne izmene ponuda
Ĉlan 21
U slučaju objavljivanja konkurentskih ponuda, svi ponuđači mogu dostaviti zahtev samo za konačnu izmenu ponude.
Ukoliko u uslovima postojanja konkurentske ponude ponuđači menjaju uslove iz ponuda, dužni su da uredne zahteve za konačne izmene svih ponuda dostave zapečaćene Komisiji tri radna dana pre isteka ukupnog roka važenja svih ponuda do 10,00 časova.
Uz zahtev iz stava 2. ovog člana, ponuđač je dužan da dostavi dokumentaciju iz člana 15. ovog pravilnika.
Svi ponuđači dužni su da u roku iz stava 2. ovog člana dostave dokaz o obezbeđenju sredstava do isteka konačnog roka važenja ponuda, ako ne menjaju uslove iz ponude, osim ponuđača čija je ponuda opredelila krajnji rok važenja svih ponuda.
Ponudilac koji je dao najvišu cenu ne može odustati od ponude.
Ukoliko bilo koji ponuđač, osim ponuđača koji je dao najvišu cenu, ne postupi na način predviđen stavom 2, odnosno stavom 4. ovog člana smatra se da je povukao ponudu i u tom slučaju je dužan da objavi povlačenje ponude na isti način i u istim dnevnim novinama kao i prethodno odobrenu ponudu i da o tome obavesti Komisiju, organizovano tržište i Centralni registar.
Komisija o podnetom zahtevu iz stava 2. ovog člana donosi rešenje istog dana.
Objavljivanje konaĉnih izmena ponuda
Ĉlan 22
Skraćeni tekst konačne izmene ponude za preuzimanje ponuđač je obavezan da objavi odmah, odnosno najkasnije narednog radnog dana nakon prijema rešenja Komisije o odobrenju objavljivanja konačne izmene ponude u istim dnevnim novinama u kojima je objavljen skraćeni tekst ponude za preuzimanje.
Kopiju objavljenog teksta ponude iz stava 1. ovog člana ponuđač je dužan da odmah dostavi Komisiji.
Konačnu izmenu ponude za preuzimanje ponuđač je obavezan da dostavi svim akcionarima ciljnog društva, ciljnom društvu, organizovanom tržištu na kome se trguje akcijama ciljnog društva najkasnije istog dana kad je dao nalog za objavljivanje.
Izjava upravnog odbora
Ĉlan 23
U roku od sedam dana od objavljivanja ponude za preuzimanje upravni odbor ciljnog društva obavezan je da objavi svoje obrazloženo mišljenje o ponudi za preuzimanje, u istim dnevnim novinama u kojima je objavljena ponuda za preuzimanje.
Obaveza iz stava 1. ovog člana odnosi se i na konkurentsku ponudu.
Mišljenje iz stava 1. ovog člana podnosi se na obrascu MUO koji je dostupan na sajtu Komisije.
Fotokopiju objavljene izjave iz stava 1. ovog člana Upravni odbor dostavlja Komisiji najkasnije narednog dana po objavljivanju.
Izveštaj o preuzimanju
Ĉlan 24
Nakon isteka roka za plaćanje uspešno okončane ponude za preuzimanje, ponuđač je obavezan da, u roku od jednog radnog dana, objavi izveštaj o preuzimanju u istim dnevnim novinama u kojima je objavljena i ponuda za preuzimanje i da ga odmah dostavi organizovanom tržištu na kome se trguje akcijama ciljnog društva, Komisiji i ciljnom društvu.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana podnosi se na obrascu IPP, koji je dostupan na sajtu Komisije.
Ponuđač čija uslovna ponuda nije uspešno realizovana, dužan je da objavi obaveštenje Centralnog registra o ishodu ponude.
Obaveze Centralnog registra
Ĉlan 25
Centralni registar je dužan da obaveštava Komisiju o licima koja zajedno s akcijama koje već poseduju, steknu:
- 25% akcija s pravom glasa određenog akcionarskog društva;
- više od 25% akcija s pravom glasa određenog akcionarskog društva.
Centralni registar je dužan da obaveštava Komisiju o licima koja nakon sticanja ponudom za preuzimanje po ovom Zakonu 75% ili više akcija s pravom glasa određenog akcionarskog društva steknu:
- najmanje dodatnih 5% akcija s pravom glasa ciljnog društva;
- najmanje dodatnih 3% akcija s pravom glasa istog ciljnog društva, u toku 18 uzastopnih meseci.
Centralni registar je dužan da obezbedi presek stanja u jedinstvenoj evidenciji akcionara koji na dan stupanja na snagu Zakona (10. juni 2006. godine) imaju više od 25% akcija sa pravom glasa određenog otvorenog akcionarskog društva.
Centralni registar je dužan da Komisiji dostavi svaku promenu učešća u pravu glasa lica iz stava 1. do 3., koja je ostvarena dodatnim sticanjem akcija van ponude za preuzimanje narednog radnog dana od dana upisa tih akcija na vlasničke račune.
UtvrĊivanje postojanja obaveze objavljivanja ponude za preuzimanje
Ĉlan 25a
Na osnovu obaveštenja Centralnog registra iz člana 25. ovog pravilnika, kao i na osnovu izjava zainteresovanih lica datih pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću o sticanju akcija po osnovu zajedničkog delovanja, Komisija sprovodi postupak utvrđivanja da li su ispunjeni Zakonom propisani uslovi za objavljivanje ponude za preuzimanje.
Obaveza sticaoca - ĉlan 42. Zakona
Ĉlan 26
Ukoliko su ispunjeni Zakonom propisani uslovi za objavljivanje ponude za preuzimanje u skladu sa čl. 6. Zakona, a lice koje je obavezno da objavi ponudu za preuzimanje to ne učini u zakonskom roku, Komisija će rešenjem:
- utvrditi postojanje obaveze objavljivanja ponuda za preuzimanje,
- naložiti sticaocu da podnese zahtev za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje,
- naložiti sticaocu, da ukoliko nema sredstva potrebna za sprovođenje postupka preuzimanja, proda odgovarajući broj akcija u roku od tri meseca od dana prijema rešenja, tako da ukupan broj njegovih akcija ne prelazi 25% od ukupnog broja akcija s pravom glasa ciljnog društva,
- utvrditi da od trenutka donošenja ovog rešenja, sticalac nema pravo glasa iznad 25% od ukupnog broja akcija sa pravom glasa ciljnog društva dok ne otkloni povrede.
Obaveza sticaoca - ĉlan 37. Zakona
Ĉlan 26a
Ukoliko nisu ispunjeni propisani uslovi za objavljivanje ponude za preuzimanje u smislu člana 1. stav 3. Zakona, Komisija će rešenjem, u vezi sa članom 37. Zakona, uz shodnu primenu člana 42. Zakona, utvrditi da:
- od trenutka donošenja ovog rešenja, sticalac nema pravo glasa po osnovu stečenih akcija iznad 25% od ukupnog broja akcija sa pravom glasa ciljnog društva dok ne otkloni povrede;
- sticalac ima obavezu da podnese zahtev za objavljivanje ponude za preuzimanje, prvog narednog radnog dana po ispunjenju uslova iz čl. 1. stav 3. Zakona;
- sticalac ima obavezu da ukoliko nema sredstva potrebna za sprovođenje postupka preuzimanja, proda odgovarajući broj akcija najkasnije do ispunjenja navedenih uslova iz čl. 1. stav 3. Zakona, tako da ukupan broj njegovih akcija ne prelazi 25% od ukupnog broja akcija s pravom glasa ciljnog društva.
Obaveza sticaoca - ĉlan 8. stav 4. Zakona
Ĉlan 26b
Ukoliko su ispunjeni propisani uslovi za objavljivanje ponude za preuzimanje, u skladu sa članom 8. stav 4. Zakona, a lice koje je obavezno da objavi ponudu za preuzimanje to ne učini u zakonskom roku, Komisija će rešenjem, uz shodnu primenu člana 42. Zakona:
- utvrditi postojanje obaveze objavljivanja ponuda za preuzimanje,
- naložiti sticaocu da podnese zahtev za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje,
- naložiti sticaocu, da ukoliko nema sredstva potrebna za sprovođenje postupka preuzimanja, proda sve dodatno stečene akcije, u roku od tri meseca od dana prijema rešenja,
- utvrditi da od trenutka donošenja ovog rešenja, sticalac nema pravo glasa po osnovu tako dodatno stečenih akcija dok ne otkloni povrede.
Ĉlan 26v
Ukoliko nisu ispunjeni propisani uslovi za objavljivanje ponude za preuzimanje u smislu člana 1. stav 3. Komisija će rešenjem u vezi sa članom 8. stav 4. Zakona, uz shodnu primenu člana 42. Zakona, utvrditi da:
- sticalac nema pravo glasa po osnovu tako dodatno stečenih akcija dok ne otkloni povrede,
- sticalac ima obavezu da podnese zahtev za objavljivanje ponude za preuzimanje, prvog narednog radnog dana po ispunjenju uslova iz člana 1. stav 3. Zakona,
- sticalac ima obavezu da, ukoliko nema sredstva potrebna za sprovođenje postupka preuzimanja, proda tako dodatno stečene akcije najkasnije do ispunjenja navedenih uslova iz člana 1. stav 3. Zakona, tako da ukupan broj njegovih akcija bude isti ili manji od broja koje je posedovao pre nastanka obaveze za objavljivanje ponude za preuzimanje.
Zajedniĉke odredbe o dostavljanju i postupanju po rešenju Komisije
Ĉlan 26g
Rešenje iz čl. 26–26v Komisija je dužna da dostavi sticaocu, ciljnom društvu, Centralnom registru i organizovanom tržištu na kome se trguje akcijama ciljnog društva.
Na osnovu dostavljenog rešenja Komisije iz stava 1. ovog člana, Centralni registar posebno evidentira predmetne akcije na vlasničkom računu sticaoca kao akcije na kojima sticalac nema pravo glasa.
Ako sticalac nakon donetog rešenja iz stava 1. ovog člana, nastavi da stiče akcije ciljnog društva, Komisija će dopunskim rešenjem utvrditi da se gubitak prava glasa odnosi i na naknadno stečene akcije.
Kada sticalac u smislu postupanja po rešenju Komisije podnese zahtev za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje, Komisija će rešenjem o odobrenju objavljivanja ponude za preuzimanje utvrditi da prestaje da važi prethodno doneto rešenje Komisije kojim je utvrđeno da sticalac nema pravo glasa na akcijama ciljnog društva.
Kada sticalac koji u smislu postupanja po rešenju Komisije otuđi akcije ciljnog društva, dužan je da u roku od 8 dana od dana ispunjenja obaveze dostavi Komisiji obaveštenje sa odgovarajućim dokazom o tom postupanju i izjavu datu pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da nije imao sredstva potrebna za sprovođenje postupka preuzimanja.
Ukoliko Komisija u sprovedenom postupku utvrdi da sticalac nije postupio po rešenju kojim se nalaže otuđenje potrebnog broja akcija Komisija će obavestiti sticaoca da mera gubitka prava glasa po osnovu donetog rešenja Komisije ostaje na snazi.
Ukoliko Komisija u sprovedenom postupku utvrdi da je sticalac otuđio potreban broja akcija Komisija donosi rešenje kojim utvrđuje da prestaje da važi prethodno doneto rešenje Komisije kojim je utvrđeno da sticalac nema pravo glasa na akcijama ciljnog društva.
Nadzorne mere
Ĉlan 26d
Kada Komisija u postupku nadzora u vezi primene Zakona o preuzimanju akcionarskih društava utvrdi nepravilnosti i nezakonitosti pored mera propisanih članom 41. Zakona, Komisija u okviru svojih nadležnosti primenjuje i opšte nadzorne mere propisane Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ("Službeni glasnik RS", broj 47/06).
PRELAZNE ODREDBE
Ĉlan 27
Odredbe člana 26d koje se odnose na opšte nadzorne mere propisane Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ("Službeni glasnik RS", broj 47/06) primenjuju se danom početka primene tog zakona.
Ĉlan 28
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržini i formi ponude za preuzimanje akcija
("Sl. glasnik RS", br. 100/2006)
Ĉlan 11
Ove izmene Pravilnika stupaju na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržini i formi ponude za preuzimanje akcija
("Sl. glasnik RS", br. 30/2008)
Ĉlan 4
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
UPUTSTVO O SADRŽINI I FORMI PONUDE ZA PREUZIMANJE AKCIJA I SKRAĆENOG TEKSTA PONUDE ZA PREUZIMANJE
1. Ovim uputstvom utvrđuju se osnovni elementi ponude za preuzimanje akcija i skraćenog teksta ponude za preuzimanje akcija, i uređuje način unošenja podataka u pojedine rubrike.
2. Ponuda za preuzimanje akcija mora da sadrži sve rubrike date obrascu PP i STPP koji čine sastavni deo ovog uputstva.
3. Podaci se unose u rubrike po redosledu datom u obrascu. Kad u rubriku ne može da se unese traženi podatak, zbog toga što takav podatak ne postoji, u tu rubriku se upisuje crta ili reč "nema", odnosno "ne postoji".
4. Odgovorno lice ponuđača (direktor ili drugo ovlašćeno lice) je odgovorno za istinitost i celovitost informacija sadržanih u ponudi za preuzimanje.
5. Komisija ne odgovara za tačnost i istinitost podataka navedenih u ponudi za preuzimanje i ne ocenjuje opravdanost i celishodnost elemenata ponude za preuzimanje.
Obrazac PP
PONUDA ZA PREUZIMANJE
1. Osnovni podaci o ponudi za preuzimanje akcija
1.1. Poslovno ime, sedište i adresa, odnosno ime i prezime i adresa ponuđača i lica sa kojima ponuđač zajednički deluje, a koja poseduju akcije ciljnog društva;
1.2. poslovno ime, sedište i adresa ciljnog društva (u daljem tekstu: ciljno društvo);
1.3. ukupan broj izdatih akcija ciljnog društva sa pravom glasa.
2. Uslovi ponude za preuzimanje akcija
2.1. broj običnih akcija i broj glasova u apsolutnom i procentualnom iznosu, koje ponuđač ima nameru i obavezu da preuzme;
2.2. ako je ponuda uslovna, navesti minimalni broj akcija i procenat akcija s pravom glasa ciljnog društva koji ponuđač želi da stekne, (jasno navesti da ponuda prestaje da obavezuje ponuđača, ako se označeni uslov ne ispuni do isteka roka za njeno prihvatanje);
2.3. cena koju se ponuđač obavezuje da plati, u dinarima po jednoj akciji;
2.4. način plaćanja:
2.4.1. u gotovom novcu (cena u dinarima po jednoj akciji);
2.4.2. u hartijama od vrednosti (koje ispunjavaju uslove u skladu sa zakonom);
2.4.3. kombinovano, odnosno delom (naznačiti u kom procentu od ukupne vrednosti akcija) u gotovom novcu, u skladu sa tačkom 2.4.1. ovog uputstva i drugim delom u hartijama od vrednosti, u skladu sa tačkom 2.4.2.
2.5. datum otvaranja i datum zatvaranja ponude za preuzimanje akcija (rok važenja ponude)
napomena: datumom otvaranja smatra se dan objavljivanja skraćenog teksta ponude; ukoliko datum zatvaranja ponude pada u neradni dan, kao datum zatvaranja ponude upisuje se prvi naredni radni dan saglasno članu 21. Zakona.
2.6. mesto, način i vreme kada se mogu deponovati akcije na računu deponovanih hartija od vrednosti, uz upozorenje akcionarima da se deponovanje akcija smatra prihvatanjem ponude za preuzimanje akcija;
2.7. način na koji akcionar ostvaruje pravo da odustane od prihvaćene ponude (kome i kada se može dati pismeni nalog za povlačenje deponovanih akcija);
2.8. način i rok u kome ponuđač vrši plaćanje ili prenos hartija od vrednosti koje su ponuđene u zamenu za akcije nakon okončanja ponude za preuzimanje akcija;
2.9. troškovi koje snosi akcionar koji prihvati ponudu za preuzimanje akcija;
2.10. slučajevi u kojima ponuđač ima pravo da povuče datu ponudu.
3. Podaci o akcijama koje su predmet ponude za preuzimanje
3.1. vrsta, broj hartija od vrednosti, nominalna vrednost, CFI kod i ISIN broj;
3.2. prosečna ponderisana preovlađujuća, odnosno cena akcija ciljnog društva na zatvaranju, utvrđena na osnovu izveštaja o trgovanju na organizovanom tržištu u poslednja tri meseca pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja;
3.3. poslednja tržišna cena (preovlađujuća, odnosno cena na zatvaranju) akcija ciljnog društva na organizovanom tržištu prethodnog radnog dana pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja;
3.4. najviša cena po kojoj je ponuđač i lica koja s njim zajednički deluju stekao akcije ciljnog društva u poslednjih 12 meseci;
3.5. prosečna ponderisana cena po kojoj je ponuđač i lica koja s njim zajednički deluju u poslednje dve godine pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja stekao najmanje 10% akcija ciljnog društva;
3.6. podaci o organizovanom tržištu na kome se vrši trgovina akcijama ciljnog društva:
- naziv i sedište organizovanog tržišta;
- grafički prikazi dnevnih oscilacija cene i obima prometa u prethodna tri meseca, pri čemu "x" osa označava datum, a "y" osa označava cenu, odnosno obim prometa.
4. Podaci o ciljnom društvu
4.1. poslovno ime, sedište i adresa akcionarskog društva na čije akcije se odnosi ponuda za preuzimanje, matični broj i PIB;
4.2. šifra i naziv osnovne delatnosti;
4.3. podaci iz bilansa stanja i bilansa uspeha sa stanjem na dan 31. decembar za prethodnu poslovnu godinu;
4.5. ukupan broj izdatih akcija (ukupan broj običnih akcija, broj sopstvenih akcija u okviru običnih akcija, preferencijalne akcije po klasama);
4.6. broj i procenat učešća Akcijskog fonda, PIO fonda i rezervisanog društvenog kapitala, u ukupnom broju izdatih običnih akcija;
4.7. drugi bitni podaci o ciljnom društvu poznati ponuđaču;
4.8. navesti posebno broj običnih akcija koje je izdalo ciljno društvo čiji je zakoniti imalac na dan otvaranja ponude:
- ponuđač;
- lica koja s njim zajednički deluju (za svako lice pojedinačno);
- član uprave ili nadzornog odbora ponuđača;
- lice koje ima više od 10% glasova u skupštini ponuđača;
4.9. dati sledeće podatke o kupovini (ili drugom načinu sticanja) i prodaji (ili drugom načinu raspolaganja) akcija sa pravom glasa, čiji je izdavalac ciljno društvo, koje je zaključio ponuđač i lica koja s njim zajednički deluju u periodu od dve godine pre otvaranja ponude:
- broj (količina) kupljenih/prodatih običnih akcija;
- kupovna/prodajna cena;
- datum transakcije;
- način sticanja
5. Podaci o ponuđaču
5.1. poslovno ime, sedište i adresu, odnosno ime i prezime i adresa ponuđača i lica s kojima ponuđač zajednički deluje, matični broj i PIB;
5.2. osnovna delatnost;
5.3. vrednost osnovnog kapitala ponuđača po rešenju o upisu u odgovarajućem registru;
5.4. navesti izvore i način obezbeđivanja sredstava za kupovinu akcija ciljnog društva;
5.5. podaci o licima koja imaju više od 25% glasova u skupštini ponuđača ili o deset najvećih akcionara sa pravom glasa, odnosno udeoničara ponuđača;
5.6. podaci o drugim pravnim licima (povezana lica) i zavisnim društvima ponuđača u kojima ponuđač ima više od 25% glasova u skupštini;
5.7. podaci iz bilansa stanja i bilansa uspeha ponuđača, iz njegovih konsolidovanih izveštaja, i konsolidovanih izveštaja matične kompanije, kao i ostalih pravnih lica sa kojima deluje zajednički, ako nisu obuhvaćeni jednim od navedenih izveštaja. Podaci se daju na osnovu poslednjih finansijskih izveštaja, sa mišljenjem revizora;
5.8. bitniji događaji u poslovanju ponuđača i lica koja sa njim zajednički deluju od dana sastavljanja bilansa do dana pripreme ove ponude;
5.9. podaci o direktoru, članovima Upravnog i Nadzornog odbora ponuđača;
5.10. dokazi o imovinskom stanju, ako je ponuđač fizičko lice (oblici imovine koji predstavljaju učešće ponuđača u osnovnom kapitalu drugog pravnog lica i zavisnim društvima ponuđača);
5.11. poslovno ime, sedište i adresa ovlašćenog brokersko-dilerskog društva, člana Centralnog registra koji je učestvovao u pripremi ponude za preuzimanje akcija.
6. Odnos ponuđača i lica koja s njim zajednički deluju i ciljnog društva
Dati podatke o bitnijim poslovnim odnosima i zaključenim ugovorima između ponuđača i lica koja sa njim zajednički deluju i ciljnog društva čije su akcije predmet ponude.
7. Odnos ponuđača i lica koja s njim zajednički deluju i članova uprave ciljnog društva
Dati podatke da li su i kada, obavljeni pregovori između ponuđača i lica koja sa njim zajednički deluju i članova uprave ciljnog društva u vezi ponude za preuzimanje akcija i navesti ishod tih pregovora.
Dati podatke o zaključenim ugovorima ili sporazumima, odnosno o nameri zaključenja ugovora ili sporazuma između ponuđača i lica koja sa njim zajednički deluju i članova uprave ciljnog društva čije su akcije predmet ove ponude, koji se odnose na isplate naknada i datih drugih pogodnosti članovima uprave tog društva zbog ranijeg opoziva, odnosno razrešenja usled preuzimanja kontrole nad upravljanjem društvom ili koji se odnose na dalje obavljanje poslova tih članova uprave.
8. Odnos ponuđača i lica koja s njim zajednički deluju i akcionara ciljnog društva
Dati podatke o zaključenim ugovorima ili sporazumima između ponuđača i lica koja sa njim zajednički deluju i zakonitih imalaca akcija, na koje se odnosi ova ponuda.
9. Ciljevi ponuđača i lica koja s njim zajednički deluju i njihove namere u vezi sa ciljnim društvom
Navesti ciljeve i namere ponuđača i lica koja sa njim zajednički deluju u vezi sa ciljnim društvom i to:
- budućim poslovanjem, delatnošću ciljnog društva i mesta njenog obavljanja,
- strateški plan za ciljno društvo i kompaniju ponuđača,
- navesti moguće posledice namera ponuđača na očuvanje poslova zaposlenih i uprave, uključujući i materijalne promene u uslovima zapošljavanja;
10. Druge bitne činjenice
Navesti druge činjenice i okolnosti poznate ponuđaču, a koje nisu objavljene na drugi način, koje mogu imati uticaja na vrednosti i tržišnu cenu akcija na koju se ponuda odnosi.
11. Navesti da ponuđač daje sledeću izjavu:
Ponuđač daje ponudu svim akcionarima ciljnog društva koji su vlasnici akcija sa pravom glasa i obavezuje se da kupi svaku akciju s pravom glasa, pod propisanim i objavljenim uslovima.
12. Odgovorna lica
(Navode se imena lica odgovornih za sadržaj ove ponude i daju se njihovi potpisi)
Datum:
Potpis
Ponudu za preuzimanje akcija potpisuje i overava i lice ovlašćeno za zastupanje ponuđača. (kada brokersko dilersko društvo ili ovlašćena banka učestvuju u sastavljanju ponude za preuzimanje ponudu overava i lice ovlašćeno od strane tog društva ili banke).
Komisija ne odgovara za tačnost i istinitost podataka navedenih u ponudi za preuzimanje i ne ocenjuje opravdanost i celishodnost elemenata ponude za preuzimanje. Odgovorno lice ponuđača (direktor ili drugo ovlašćeno lice) je odgovorno za istinitost i celovitost informacija sadržanih u ponudi za preuzimanje, kao i skraćenom tekstu ponude za preuzimanje.
Obrazac STPP
SKRAĆENI TEKST PONUDE ZA PREUZIMANJE
1. Poslovno ime, matični broj, PIB, sedište i adresa, odnosno ime i prezime i adresa ponuđača i lica sa kojima ponuđač zajednički deluje, a koja poseduju akcije ciljnog društva;
2. poslovno ime, sedište i adresa ciljnog društva (u daljem tekstu: ciljno društvo);
3. ukupan broj izdatih akcija ciljnog društva sa pravom glasa, CFI kod i ISIN broj akcija;
4. nominalna, knjigovodstvena i tržišna vrednost akcija
4.1. nominalna vrednost akcija,
4.2. knjigovodstvena vrednost akcija,
4.3. tržišna vrednost akcija
4.3.1. prosečna ponderisana preovlađujuća, odnosno cena akcija ciljnog društva na zatvaranju, utvrđena na osnovu izveštaja o trgovanju na organizovanom tržištu u poslednja tri meseca pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja,
4.3.2. poslednja tržišna cena (preovlađujuća, odnosno cena na zatvaranju) akcija ciljnog društva na organizovanom tržištu prethodnog radnog dana pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja,
4.3.3. najviša cena po kojoj je ponuđač i lica koja s njim zajednički deluju stekao akcije ciljnog društva u poslednjih 12 meseci,
4.3.4. prosečna ponderisana cena po kojoj je ponuđač i lica koja s njim zajednički deluju u poslednje dve godine pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja stekao najmanje 10% akcija ciljnog društva;
5. broj akcija
5.1. broj običnih akcija i broj glasova u apsolutnom i procentualnom iznosu, koje ponuđač ima nameru i obavezu da preuzme,
5.2. ako je ponuda uslovna, navesti minimalni broj akcija i procenat akcija s pravom glasa ciljnog društva koji ponuđač želi da stekne (jasno navesti da ponuda prestaje da obavezuje ponuđača, ako se označeni uslov ne ispuni do isteka roka za njeno prihvatanje);
6. učešće ponuđača i lica s kojima ponuđač zajednički deluje u ukupnom broju akcija sa pravom glasa ciljnog društva;
7. cena koju se ponuđač obavezuje da plati, u dinarima po jednoj akciji;
8. način plaćanja
8.1. u gotovom novcu,
8.2. u hartijama od vrednosti,
8.3. kombinovano, odnosno delom (naznačiti u kom procentu od ukupne vrednosti akcija) u gotovom novcu, a u kom delu u hartijama od vrednosti;
9. rok važenja ponude za preuzimanje – datum otvaranja i datum zatvaranja ponude;
10. rok plaćanja (u roku od tri radna dana od datuma zatvaranja ponude);
11. ciljevi i namere ponuđača i lica koja sa njim zajednički deluju u vezi sa ciljnim društvom i to:
- budućim poslovanjem, delatnošću ciljnog društva i mesta njenog obavljanja,
- strateški plan za ciljno društvo i kompaniju ponuđača,
- navesti moguće posledice namera ponuđača na očuvanje poslova zaposlenih i uprave, uključujući i materijalne promene u uslovima zapošljavanja;
12. mesto, način i vreme kada se mogu deponovati akcije na računu deponovanih hartija od vrednosti, sa posebnim navođenjem prava akcionara da povlačenjem deponovanih akcija u roku važenja ponude odustanu od prihvatanja ponude za preuzimanje;
13. poslovno ime, sedište, broj telefona i adresa brokersko-dilerskog društva ili ovlašćene banke koja je učestvovala u pripremi ponude;
14. navesti da ponuđač daje jasnu izjavu da ponudu daje svim akcionarima ciljnog društva koji su vlasnici akcija sa pravom glasa i obavezuje se da kupi svaku akciju s pravom glasa, pod propisanim i objavljenim uslovima;
15. izjava ponuđača da će ponudu za preuzimanje akcija poslati na adresu sedišta ciljnog društva, organizovanog tržišta na kome se trguje akcijama ciljnog društva, svim akcionarima ciljnog društva, najkasnije istog dana kada je dat nalog za objavljivanje skraćenog teksta ponude za preuzimanje;
16. broj i datum rešenja Komisije za hartije od vrednosti o odobrenju ponude za preuzimanje;
Komisija ne odgovara za tačnost i istinitost podataka navedenih u ponudi za preuzimanje i ne ocenjuje opravdanost i celishodnost elemenata ponude za preuzimanje. Odgovorno lice ponuđača (direktor ili drugo ovlašćeno lice) je odgovorno za istinitost i celovitost informacija sadržanih u ponudi za preuzimanje, kao i skraćenom tekstu ponude za preuzimanje.
OPŠTE ODREDBE
Ĉlan 1
Ovim pravilnikom uređuje se:
1) sadržina i forma obaveštenja o sticanju akcija sa pravom glasa;
2) sadržina i forma obaveštenja o nameri preuzimanja akcija sa pravom glasa;
3) sadržina zahteva za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje i dokumentacija koja se dostavlja uz taj zahtev;
4) sadržina i forma ponude za preuzimanje;
5) sadržina i forma skraćenog teksta ponude za preuzimanje;
6) sadržina i forma izjave (mišljenja) upravnog odbora ciljnog društva u vezi ponude za preuzimanje akcija;
7) sadržina i forma izveštaja o preuzimanju.
Ponuda za preuzimanje
Ĉlan 2
Ponuda za preuzimanje je javna ponuda upućena svim akcionarima ciljnog društva za kupovinu svih akcija s pravom glasa, uz uslove i na način određen Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava (u daljem tekstu: Zakon) i ovim pravilnikom.
Obaveštenje o sticanju akcija sa pravom glasa
Ĉlan 3
Lice koje stekne akcije, koje mu zajedno s akcijama koje već ima, daju 25% ili više procenata glasačkih prava ciljnog društva obavezno je da o sticanju odmah (na dan upisa sticanja u Centralni registar) istovremeno obavesti organizovano tržište na kome se trguje akcijama ciljnog društva, Komisiju i ciljno društvo.
Obaveza iz stava 1. ovog člana odnosi se na sticaoca i lica koja sa njim zajednički deluju u smislu Zakona.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži sledeće podatke:
- poslovno ime, sedište i adresu, odnosno ime i prezime i adresu sticaoca i lica s kojima sticalac zajednički deluje
- poslovno ime, sedište i adresu ciljnog društva;
- određenje broja akcija sa pravom glasa koje sticalac ima, uključujući i akcije lica s kojima sticalac zajednički deluje.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana podnosi se na obrascu OSA koji je dostupan na sajtu Komisije za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija).
Obaveštenje o nameri preuzimanja
Ĉlan 4
Ponuđač je obavezan da u roku od jednog radnog dana od dana nastanka obaveze preuzimanja objavi obaveštenje o nameri preuzimanja, u jednim dnevnim novinama koje se redovno distribuiraju na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, a može je objaviti i na svojoj internet stranici.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži sledeće podatke:
- poslovno ime, sedište i adresu, odnosno ime i prezime i adresu ponuđača i lica s kojima ponuđač zajednički deluje;
- poslovno ime, sedište i adresu ciljnog društva;
- broj akcija s pravom glasa ciljnog društva u apsolutnom i procentualnom iznosu koje ponuđač ima nameru i obavezu da preuzme, uključujući i broj glasova koje po tom osnovu stiče;
- broj akcija s pravom glasa ciljnog društva u apsolutnom i procentualnom iznosu, koje pripadaju ponuđaču i licima s kojima ponuđač zajednički deluje; uključujući i broj glasova koje ostvaruju;
- izjavu ponuđača da će objaviti ponudu za preuzimanje odmah, odnosno najkasnije narednog radnog dana nakon prijema rešenja Komisije o odobrenju objavljivanja ponude za preuzimanje u jednim dnevnim novinama koje se redovno distribuiraju na celoj teritoriji republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, kao i, eventualno, na svojoj internet stranici.
Objavljeno obaveštenje o nameri preuzimanja ponuđač ne može menjati niti povući.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana podnosi se na obrascu ONP koji je dostupan na sajtu Komisije.
Zahtev za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje akcija
Ĉlan 5
Zahtev za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje akcija ponuđač je obavezan da u roku od jednog radnog dana od dana nastanka obaveze preuzimanja podnese Komisiji.
Zahtev za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje akcija sadrži:
1) poslovno ime, sedište i adresu, odnosno ime i prezime i adresu ponuđača, matični broj, PIB, broj rešenja upisa u odgovarajućem registru, osnovna delatnost, oblik organizovanja;
2) poslovno ime, sedište i adresu ciljnog društva;
3) poslovno ime, sedište, broj telefona i adresa brokersko-dilerskog društva ili ovlašćene banke koja je učestvovala u pripremi ponude;
4) broj običnih akcija i broj glasova u apsolutnom i procentualnom iznosu, koje ponuđač ima nameru i obavezu da preuzme (sopstvene akcije ne smatraju se akcijama sa pravom glasa), CFI kod i ISIN broj akcija koje su predmet preuzimanja;
5) cena koju se ponuđač obavezuje da plati, u dinarima po jednoj akciji
6) datum otvaranja i datum zatvaranja ponude za preuzimanje akcija, odnosno rok važenja ponude;
7) spisak dokumentacije koja se podnosi uz zahtev;
8) ime i prezime, e-mail i/ili poštanska adresa i telefonski broj osobe za kontakt sa Komisijom povodom tog zahteva;
9) datum podnošenja zahteva i potpis podnosioca zahteva.
Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se na obrascu ZPP koji je dostupan na sajtu Komisije.
Uz zahtev se dostavlja:
1) tekst obaveštenja o nameri preuzimanja (sa nalogom za objavljivanje ili fotokopija objavljenog teksta obaveštenja);
2) ponuda za preuzimanje akcija;
3) skraćeni tekst ponude za preuzimanje akcija;4) bankarska garancija ili ugovor o kreditu, odnosno ugovor o otvaranju posebnog računa i dokaz o uplati odgovarajućih novčanih sredstava, odnosno polaganju hartija od vrednosti za plaćanje akcija, u smislu člana 16. stav 1. Zakona;
5) ugovor sa članom Centralnog registra depo i kliring hartija od vrednosti o obavljanju poslova deponovanja akcija;
6) izvod (potvrda) Centralnog registra, depo i kliring hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar) o broju otvorenog depo računa;
7) obaveštenje o ukupnom broju akcija ciljnog društva koje ponuđač i lica koja sa njim zajednički deluju poseduju sa odgovarajućim dokazima u prilogu (Obaveštenje posebno sadrži podatke o broju akcija koje su stekli u periodu od dve godine pre dana objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja, sa ispravama o pravnom poslu i to: potvrda brokersko dilerskog društva, ovlašćene banke, ili drugog nadležnog organa, koja sadrži cenu, vreme, količinu stečenih akcija, sa naznakom načina sticanja);
8) saglasnost Narodne banke Srbije, kada su predmet preuzimanja akcije banaka i osiguravajućih društava;
9) saglasnost nadležne institucije, u ostalim slučajevima kada je to propisano;
10) ako je ponuđač domaće pravno lice izvod o upisu u Agenciju za privredne registre;
11) ako je ponuđač strano pravno ili fizičko lice dostavlja overeno punomoćje kojim se imenuje punomoćnik (poslovno ime, sedište, adresa, odnosno ime i prezime, adresa) za prijem pismena, odnosno za preduzimanje drugih pravnih radnji u postupku, s tim da punomoćnik može biti advokat, banka ili brokersko-dilersko društvo u RS;
12) ako je ponuđač strano pravno lice dostavlja originalni izvod iz registra privrednih subjekata ili drugog odgovarajućeg registra iz kojeg je vidljiv pravni oblik organizovanja, sedište, adresa, popis osoba ovlašćenih za zastupanje, ne stariji od 30 dana od dana podnošenja zahteva za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje,
13) finansijske izveštaje ciljnog društva (bilans stanja i bilans uspeha sa stanjem na dan 31. decembra za prethodnu poslovnu godinu),
14) finansijske izveštaje sa mišljenjem revizora ponuđača ako je pravno lice, njegove konsolidovane finansijske izveštaje i konsolidovane finansijske izveštaje njegove matične kompanije - bilans stanja i bilans uspeha sa stanjem na 31. decembar za prethodnu poslovnu godinu, i finansijske izveštaje ostalih pravnih lica sa kojima ponuđač zajednički deluje, ako nisu obuhvaćeni jednim od navedenih izveštaja;
15) izvod iz Centralnog registra sa pregledom ukupno izdatih akcija sa pravom glasa ciljnog društva i učešćem prvih 10 akcionara;
16) ako je ponuđač domaće fizičko lice,
- dokaz da nije osuđivan za krivična dela protiv privrede, imovine, radnih odnosa i krivična dela predviđena Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Zakonom o investicionim fondovima i Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava (izvod iz kaznene evidencije MUP-a koji se vodi prema mestu rođenja, a dobija se na zahtev pravnog lica),
- dokaz da nije pod istragom za krivična dela iz alineje 1. ove tačke (uverenje nadležnog suda prema mestu prebivališta),
- dokaz da nije osuđivan za privredne prestupe (potvrda trgovinskog suda),
- overenu fotokopiju lične karte, odnosno pasoša;
17) ako je ponuđač strano fizičko lice dostavlja dokumenta iz tačke 17. izdate od odgovarajućeg organa u zemlji porekla ili izjavu overenu pred domaćim sudom da nije osuđivan i da se ne vodi istraga;
18) dokaz o uplati propisane naknade Komisiji;
19) druga potrebna dokumentacija kojom se dokazuje tačnost podataka iz ponude za preuzimanje akcija.
Za sva dokumenta koja se dostavljaju na stranom jeziku dostavlja se i prevod tih dokumenata na srpski jezik od strane ovlašćenog sudskog tumača.
Sadržina ponude
Ĉlan 6
Ponuda za preuzimanje akcija mora sadržati podatke koji omogućavaju akcionarima da odluče o tome da li će i pod kojim uslovima prodati akcije ponuđaču.
U ponudi za preuzimanje akcija ne mogu se navoditi podaci koji mogu stvoriti pogrešnu predstavu kod akcionara u pogledu finansijskog i pravnog položaja akcionarskog društva na koje se ta ponuda odnosi i vrednosti akcija koje je to društvo izdalo.
Ponuda za preuzimanje i skraćeni tekst ponude za preuzimanje sadrže podatke propisane Zakonom i Uputstvom o sadržini i formi ponude za preuzimanje i skraćenog teksta ponude za preuzimanje (u daljem tekstu: Uputstvo) koje je sastavni deo ovog pravilnika.
Forma ponude
Ĉlan 7
Ponuda za preuzimanje, odnosno skraćeni tekst ponude za preuzimanje akcija se objavljuje na srpskom jeziku, a može biti objavljen i na stranom jeziku.
Ponuda za preuzimanje akcija može sadržati grafičke i tabelarne prikaze koji su u vezi sa tekstom te ponude.
Ponudu za preuzimanje akcija overavaju i potpisuju lica odgovorna za njen sadržaj.
Kada u izradi ponude za preuzimanje akcija učestvuje brokersko-dilersko društvo ili ovlašćena banka tu ponudu overava i potpisuje i lice ovlašćeno za zastupanje tog društva, odnosno te banke.
Podaci u ponudi za preuzimanje akcija se navode po redosledu utvrđenom u skladu sa ovim pravilnikom.
Odgovornost za podatke iz ponude
Ĉlan 8
Odgovorno lice ponuđača (direktor ili drugo ovlašćeno lice) je odgovorno za istinitost i celovitost informacija sadržanih u ponudi za preuzimanje.
Komisija ne odgovara za tačnost i istinitost podataka navedenih u ponudi za preuzimanje i ne ocenjuje opravdanost i celishodnost elemenata ponude za preuzimanje.
Rok važenja ponude
Ĉlan 9
Rok važenja ponude iznosi najmanje 21 dan, a najduže 45 dana od dana objavljivanja ponude za preuzimanje.
Ako poslednji dan roka važenja ponude za preuzimanje pada u neradni dan (subota, nedelja, državni ili verski praznik), poslednji dan roka važenja ponude za preuzimanje smatraće se prvi sledeći radni dan.
Cena iz ponude
Ĉlan 10
Ponuđač je dužan da u ponudi za preuzimanje akcija naročito navede podatke koji se odnose na cenu po kojoj se kupuju akcije koje su predmet ponude.
Minimalna cena po jednoj akciji iz ponude za preuzimanje akcija, koju je ponuđač dužan da ponudi, ne može biti niža od:
- prosečne ponderisane preovlađujuće, odnosno cene na zatvaranju akcija ciljnog društva u poslednja tri meseca pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja utvrđene na osnovu izveštaja o trgovanju na organizovanom tržištu,
- poslednje tržišne cene (preovlađujuća, odnosno cena na zatvaranju) akcija ciljnog društva na organizovanom tržištu prethodnog radnog dana pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja ukoliko je ova cena viša od cene iz alineje 1. ovog člana,
- najviše cene po kojoj je ponuđač, ili lica koja s njim zajednički deluju, pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja, stekao akcije ciljnog društva u poslednjih 12 meseci, ukoliko je ova cena viša od cene iz al. 1. i 2. ovog člana,
- prosečne ponderisane cene po kojoj je u poslednje dve godine pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja stekao, ili lica koja s njim zajednički deluju, akcije ciljnog društva, ako je u tom periodu stekao najmanje 10% akcija ciljnog društva, pod uslovom da je ta cena viša od cene iz al. 1. do 3. ovog stava.
Radi utvrđivanja relevantnih cena po kojoj su stečene akcije koje su predmet ponude, u smislu stava 2. tač. 3. i 4, uzimaju se u obzir podaci o svim cenama koje su realizovane bilo kojim pravnim poslom za prenos akcija u propisanom periodu, bez obzira kada je izvršen upis hartija od vrednosti na vlasnički račun koji se vodi u Centralnom registru.
Naĉin plaćanja
Ĉlan 11
Naknada za plaćanje akcija na koje se odnosi ponuda za preuzimanje može biti ponuđena u:
- gotovom novcu,
- hartijama od vrednosti,
- kombinovano, odnosno delom (naznačiti u kom procentu od ukupne vrednosti akcija) u gotovom novcu, i drugim delom u hartijama od vrednosti.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, naknada za plaćanje akcija ciljnog društva koje su u vlasništvu Akcijskog fonda može biti ponuđena samo u novcu.
Hartijama od vrednosti iz stava 1. ovog člana mora se kontinuirano trgovati na organizovanom tržištu hartija od vrednosti u Republici, uz uslov da vrednost njihovog prosečnog dnevnog obima trgovanja, u poslednjih šest meseci, prelazi 5% od ukupne vrednosti akcija ciljnog društva iz ponude za preuzimanje.
Cena akcija i dužničkih hartija iz stava 3. ovog člana računa se po poslednjoj tržišnoj ceni na organizovanom tržištu prethodnog radnog dana, pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja.
Odobrenje ponude
Ĉlan 12
Komisija u roku od od dva radna dana od dana prijema urednog zahteva, rešenjem odobrava ponudu za preuzimanje akcija kada utvrdi:
1) potpunost i verodostojnost podataka iz ponude za preuzimanje i isprava podnetih uz zahtev za odobrenje objavljivanja ponude, u skladu sa Zakonom;
2) da je cena u ponudi za preuzimanje utvrđena u skladu s zakonom;
3) da je ponuđač osigurao odgovarajuća sredstva za plaćanje akcija, u skladu sa zakonom.
Ukoliko prilikom odlučivanja o zahtevu za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje, Komisija utvrdi određene nepravilnosti, naložiće ponuđaču njihovo otklanjanje u roku od tri radna dana.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, kada Komisija sarađuje sa organima nadležnim za kontrolu monopola, sprečavanje pranja novca i drugim organima, a radi sprečavanja poremećaja na organizovanom tržištu u Republici, rok za donošenje rešenja za odobrenje zahteva za objavljivanje ponude za preuzimanje se može produžiti do deset dana, od dana prijema urednog zahteva.
Objavljivanje ponude
Ĉlan 13
Skraćeni tekst ponude za preuzimanje ponuđač je obavezan da odmah, odnosno najkasnije narednog radnog dana nakon prijema rešenja Komisije o odobrenju objavljivanja ponude za preuzimanje, objavi na obrascu STPP koji je sastavni deo Uputstva, u istim dnevnim novinama u kojima je objavljeno obaveštenje o nameri preuzimanja.
Kopiju objavljenog teksta ponude iz stava 1. ovog člana ponuđač je dužan da odmah dostavi Komisiji.
Ponudu za preuzimanje ponuđač je obavezan da dostavi svim akcionarima ciljnog društva, ciljnom društvu, organizovanom tržištu na kojem se trguje akcijama ciljnog društva najkasnije istog dana kad je dat nalog za objavljivanje.
Rok važenja ponude teče od dana objavljivanja skraćenog teksta ponude u jednim dnevnim novinama iz stava 1. ovog člana.
Izmena ponude
Ĉlan 14
Ponuđač može u roku važenja ponude, da menja uslove iz ponude samo u cilju poboljšanja.
Poboljšanjem ponude se smatra povećanje cene.
Poboljšanjem uslovne ponude smatra se i povlačenje uslova koji se odnosi na sticanje označenog najmanjeg broja, odnosno procenta akcija s pravom glasa ciljnog društva kao minimuma koji ponuđač želi da stekne, tako da ponuda prestaje da ga obavezuje, ako se označeni uslov ne ispuni do isteka roka za njeno prihvatanje.
Ponuđač je dužan da izmene ponude objavi u propisanim rokovima na isti način kao i ponudu, kako bi akcionari bili potpuno, tačno i blagovremeno obavešteni o poboljšanju ponude za preuzimanje, i time imali dovoljno vremena da ispravno ocene ponudu, definišu svoje interese i donesu odluku o prihvatanju ili odbijanju ponude za preuzimanje.
Zahtev za izmenu ponude
Ĉlan 15
Ponuđač je dužan da uredan zahtev za odobrenje objavljivanja izmene ponude za preuzimanje dostavi Komisiji najkasnije tri radna dana pre isteka roka trajanja ponude do 10,00 časova.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana Ponuđač je dužan da dostavi:
- izmenjen tekst ponude,
- skraćeni tekst ponude,
- dokaz o obezbeđenju dodatnih sredstava za plaćanje akcija po povećanoj ceni,
- dokaz o uplati dodatne naknade Komisiji.
Rok trajanja instrumenta obezbeđenja plaćanja ne može biti kraći od pet dana od poslednjeg dana produženog roka važenja ponude.
Odobrenje zahteva za izmenu ponude
Ĉlan 16
Komisija donosi rešenje o podnetom zahtevu za odobrenje objavljivanja izmene ponude za preuzimanje u roku od jednog radnog dana od dana prijema urednog zahteva i o tome obaveštava Centralni registar.
U slučaju izmene ponude za preuzimanje, rok važenja ponude se produžava za sedam dana, s tim da ukupan rok važenja ponude ne može biti duži od 60 dana.
Objavljivanje izmena ponude
Ĉlan 17
Ponuđač je obavezan da skraćeni tekst izmene ponude za preuzimanje objavi odmah, odnosno narednog radnog dana nakon prijema rešenja Komisije, na isti način i u istim dnevnim novinama kao i prvobitnu ponudu.
Kopiju objavljenog teksta izmene ponude iz stava 1. ovog člana ponuđač je dužan da odmah dostavi Komisiji.
Izmenu ponude za preuzimanje ponuđač je obavezan da dostavi svim akcionarima ciljnog društva, ciljnom društvu, organizovanom tržištu na kojem se trguje akcijama ciljnog društva najkasnije istog dana kad je dao nalog za objavljivanje.
Konkurentska ponuda
Ĉlan 18
Konkurentska ponuda za preuzimanje je ponuda koju, u skladu sa odredbama Zakona, može podneti svako pravno ili fizičko lice (konkurent) i to samo nakon objavljivanja i u periodu trajanja prve ponude za preuzimanje.
Konkurent ne može biti lice koje zajednički deluje sa ponuđačem u smislu člana 4. Zakona, kao ni lice koje deluje u ime ponuđača u postupku preuzimanja.
Zahtev za odobrenje konkurentske ponude
Ĉlan 19
Uredan zahtev za odobrenje konkurentske ponude konkurent dostavlja Komisiji najkasnije jedan radni dan pre isteka roka važenja prvobitne ponude, odnosno izmenjene prvobitne ponude do 10,00 časova.
Urednim zahtevom iz stava 1. smatra se zahtev sa dokumentacijom propisanom članom 5. ovog Pravilnika, osim obaveštenja o nameri preuzimanja.
Ako je prva ponuda uslovljena najmanjim brojem akcija koje ponuđač treba da stekne, konkurentska ponuda ne sme da glasi na sticanje većeg broja akcija.
Na cenu akcija u konkurentskoj ponudi shodno se primenjuju odredbe člana 10. ovog pravilnika.
Komisija o podnetom zahtevu iz stava 1. ovog člana donosi rešenje u roku od dva radna dana, odnosno istog dana ukoliko je konkurentska ponuda dostavljena jedan dan pre isteka prvobitne ponude.
Objavljivanje konkurentske ponude
Ĉlan 20
Konkurent je dužan da odmah po prijemu rešenja Komisije, a najkasnije poslednjeg dana važenja prvobitne ponude, objavi svoju ponudu u skladu sa članom 18. Zakona.
Rok važenja konkurentske ponude iznosi najmanje 21 dan, a najduže 45 dana.
U slučaju objavljivanja samo jedne konkurentske ponude, rok važenja prvobitne ponude se produžava do roka važenja te konkurentske ponude, s tim da rok važenja ne može biti duži od 70 dana.
U slučaju objavljivanja više konkurentskih ponuda, rok važenja svih ponuda se produžava do roka važenja one ponude koja kalendarski najkasnije ističe (rok zatvaranja svih ponuda), s tim da ukupan rok važenja svih ponuda ne može biti duži od 70 dana.
Konaĉne izmene ponuda
Ĉlan 21
U slučaju objavljivanja konkurentskih ponuda, svi ponuđači mogu dostaviti zahtev samo za konačnu izmenu ponude.
Ukoliko u uslovima postojanja konkurentske ponude ponuđači menjaju uslove iz ponuda, dužni su da uredne zahteve za konačne izmene svih ponuda dostave zapečaćene Komisiji tri radna dana pre isteka ukupnog roka važenja svih ponuda do 10,00 časova.
Uz zahtev iz stava 2. ovog člana, ponuđač je dužan da dostavi dokumentaciju iz člana 15. ovog pravilnika.
Svi ponuđači dužni su da u roku iz stava 2. ovog člana dostave dokaz o obezbeđenju sredstava do isteka konačnog roka važenja ponuda, ako ne menjaju uslove iz ponude, osim ponuđača čija je ponuda opredelila krajnji rok važenja svih ponuda.
Ponudilac koji je dao najvišu cenu ne može odustati od ponude.
Ukoliko bilo koji ponuđač, osim ponuđača koji je dao najvišu cenu, ne postupi na način predviđen stavom 2, odnosno stavom 4. ovog člana smatra se da je povukao ponudu i u tom slučaju je dužan da objavi povlačenje ponude na isti način i u istim dnevnim novinama kao i prethodno odobrenu ponudu i da o tome obavesti Komisiju, organizovano tržište i Centralni registar.
Komisija o podnetom zahtevu iz stava 2. ovog člana donosi rešenje istog dana.
Objavljivanje konaĉnih izmena ponuda
Ĉlan 22
Skraćeni tekst konačne izmene ponude za preuzimanje ponuđač je obavezan da objavi odmah, odnosno najkasnije narednog radnog dana nakon prijema rešenja Komisije o odobrenju objavljivanja konačne izmene ponude u istim dnevnim novinama u kojima je objavljen skraćeni tekst ponude za preuzimanje.
Kopiju objavljenog teksta ponude iz stava 1. ovog člana ponuđač je dužan da odmah dostavi Komisiji.
Konačnu izmenu ponude za preuzimanje ponuđač je obavezan da dostavi svim akcionarima ciljnog društva, ciljnom društvu, organizovanom tržištu na kome se trguje akcijama ciljnog društva najkasnije istog dana kad je dao nalog za objavljivanje.
Izjava upravnog odbora
Ĉlan 23
U roku od sedam dana od objavljivanja ponude za preuzimanje upravni odbor ciljnog društva obavezan je da objavi svoje obrazloženo mišljenje o ponudi za preuzimanje, u istim dnevnim novinama u kojima je objavljena ponuda za preuzimanje.
Obaveza iz stava 1. ovog člana odnosi se i na konkurentsku ponudu.
Mišljenje iz stava 1. ovog člana podnosi se na obrascu MUO koji je dostupan na sajtu Komisije.
Fotokopiju objavljene izjave iz stava 1. ovog člana Upravni odbor dostavlja Komisiji najkasnije narednog dana po objavljivanju.
Izveštaj o preuzimanju
Ĉlan 24
Nakon isteka roka za plaćanje uspešno okončane ponude za preuzimanje, ponuđač je obavezan da, u roku od jednog radnog dana, objavi izveštaj o preuzimanju u istim dnevnim novinama u kojima je objavljena i ponuda za preuzimanje i da ga odmah dostavi organizovanom tržištu na kome se trguje akcijama ciljnog društva, Komisiji i ciljnom društvu.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana podnosi se na obrascu IPP, koji je dostupan na sajtu Komisije.
Ponuđač čija uslovna ponuda nije uspešno realizovana, dužan je da objavi obaveštenje Centralnog registra o ishodu ponude.
Obaveze Centralnog registra
Ĉlan 25
Centralni registar je dužan da obaveštava Komisiju o licima koja zajedno s akcijama koje već poseduju, steknu:
- 25% akcija s pravom glasa određenog akcionarskog društva;
- više od 25% akcija s pravom glasa određenog akcionarskog društva.
Centralni registar je dužan da obaveštava Komisiju o licima koja nakon sticanja ponudom za preuzimanje po ovom Zakonu 75% ili više akcija s pravom glasa određenog akcionarskog društva steknu:
- najmanje dodatnih 5% akcija s pravom glasa ciljnog društva;
- najmanje dodatnih 3% akcija s pravom glasa istog ciljnog društva, u toku 18 uzastopnih meseci.
Centralni registar je dužan da obezbedi presek stanja u jedinstvenoj evidenciji akcionara koji na dan stupanja na snagu Zakona (10. juni 2006. godine) imaju više od 25% akcija sa pravom glasa određenog otvorenog akcionarskog društva.
Centralni registar je dužan da Komisiji dostavi svaku promenu učešća u pravu glasa lica iz stava 1. do 3., koja je ostvarena dodatnim sticanjem akcija van ponude za preuzimanje narednog radnog dana od dana upisa tih akcija na vlasničke račune.
UtvrĊivanje postojanja obaveze objavljivanja ponude za preuzimanje
Ĉlan 25a
Na osnovu obaveštenja Centralnog registra iz člana 25. ovog pravilnika, kao i na osnovu izjava zainteresovanih lica datih pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću o sticanju akcija po osnovu zajedničkog delovanja, Komisija sprovodi postupak utvrđivanja da li su ispunjeni Zakonom propisani uslovi za objavljivanje ponude za preuzimanje.
Obaveza sticaoca - ĉlan 42. Zakona
Ĉlan 26
Ukoliko su ispunjeni Zakonom propisani uslovi za objavljivanje ponude za preuzimanje u skladu sa čl. 6. Zakona, a lice koje je obavezno da objavi ponudu za preuzimanje to ne učini u zakonskom roku, Komisija će rešenjem:
- utvrditi postojanje obaveze objavljivanja ponuda za preuzimanje,
- naložiti sticaocu da podnese zahtev za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje,
- naložiti sticaocu, da ukoliko nema sredstva potrebna za sprovođenje postupka preuzimanja, proda odgovarajući broj akcija u roku od tri meseca od dana prijema rešenja, tako da ukupan broj njegovih akcija ne prelazi 25% od ukupnog broja akcija s pravom glasa ciljnog društva,
- utvrditi da od trenutka donošenja ovog rešenja, sticalac nema pravo glasa iznad 25% od ukupnog broja akcija sa pravom glasa ciljnog društva dok ne otkloni povrede.
Obaveza sticaoca - ĉlan 37. Zakona
Ĉlan 26a
Ukoliko nisu ispunjeni propisani uslovi za objavljivanje ponude za preuzimanje u smislu člana 1. stav 3. Zakona, Komisija će rešenjem, u vezi sa članom 37. Zakona, uz shodnu primenu člana 42. Zakona, utvrditi da:
- od trenutka donošenja ovog rešenja, sticalac nema pravo glasa po osnovu stečenih akcija iznad 25% od ukupnog broja akcija sa pravom glasa ciljnog društva dok ne otkloni povrede;
- sticalac ima obavezu da podnese zahtev za objavljivanje ponude za preuzimanje, prvog narednog radnog dana po ispunjenju uslova iz čl. 1. stav 3. Zakona;
- sticalac ima obavezu da ukoliko nema sredstva potrebna za sprovođenje postupka preuzimanja, proda odgovarajući broj akcija najkasnije do ispunjenja navedenih uslova iz čl. 1. stav 3. Zakona, tako da ukupan broj njegovih akcija ne prelazi 25% od ukupnog broja akcija s pravom glasa ciljnog društva.
Obaveza sticaoca - ĉlan 8. stav 4. Zakona
Ĉlan 26b
Ukoliko su ispunjeni propisani uslovi za objavljivanje ponude za preuzimanje, u skladu sa članom 8. stav 4. Zakona, a lice koje je obavezno da objavi ponudu za preuzimanje to ne učini u zakonskom roku, Komisija će rešenjem, uz shodnu primenu člana 42. Zakona:
- utvrditi postojanje obaveze objavljivanja ponuda za preuzimanje,
- naložiti sticaocu da podnese zahtev za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje,
- naložiti sticaocu, da ukoliko nema sredstva potrebna za sprovođenje postupka preuzimanja, proda sve dodatno stečene akcije, u roku od tri meseca od dana prijema rešenja,
- utvrditi da od trenutka donošenja ovog rešenja, sticalac nema pravo glasa po osnovu tako dodatno stečenih akcija dok ne otkloni povrede.
Ĉlan 26v
Ukoliko nisu ispunjeni propisani uslovi za objavljivanje ponude za preuzimanje u smislu člana 1. stav 3. Komisija će rešenjem u vezi sa članom 8. stav 4. Zakona, uz shodnu primenu člana 42. Zakona, utvrditi da:
- sticalac nema pravo glasa po osnovu tako dodatno stečenih akcija dok ne otkloni povrede,
- sticalac ima obavezu da podnese zahtev za objavljivanje ponude za preuzimanje, prvog narednog radnog dana po ispunjenju uslova iz člana 1. stav 3. Zakona,
- sticalac ima obavezu da, ukoliko nema sredstva potrebna za sprovođenje postupka preuzimanja, proda tako dodatno stečene akcije najkasnije do ispunjenja navedenih uslova iz člana 1. stav 3. Zakona, tako da ukupan broj njegovih akcija bude isti ili manji od broja koje je posedovao pre nastanka obaveze za objavljivanje ponude za preuzimanje.
Zajedniĉke odredbe o dostavljanju i postupanju po rešenju Komisije
Ĉlan 26g
Rešenje iz čl. 26–26v Komisija je dužna da dostavi sticaocu, ciljnom društvu, Centralnom registru i organizovanom tržištu na kome se trguje akcijama ciljnog društva.
Na osnovu dostavljenog rešenja Komisije iz stava 1. ovog člana, Centralni registar posebno evidentira predmetne akcije na vlasničkom računu sticaoca kao akcije na kojima sticalac nema pravo glasa.
Ako sticalac nakon donetog rešenja iz stava 1. ovog člana, nastavi da stiče akcije ciljnog društva, Komisija će dopunskim rešenjem utvrditi da se gubitak prava glasa odnosi i na naknadno stečene akcije.
Kada sticalac u smislu postupanja po rešenju Komisije podnese zahtev za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje, Komisija će rešenjem o odobrenju objavljivanja ponude za preuzimanje utvrditi da prestaje da važi prethodno doneto rešenje Komisije kojim je utvrđeno da sticalac nema pravo glasa na akcijama ciljnog društva.
Kada sticalac koji u smislu postupanja po rešenju Komisije otuđi akcije ciljnog društva, dužan je da u roku od 8 dana od dana ispunjenja obaveze dostavi Komisiji obaveštenje sa odgovarajućim dokazom o tom postupanju i izjavu datu pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću da nije imao sredstva potrebna za sprovođenje postupka preuzimanja.
Ukoliko Komisija u sprovedenom postupku utvrdi da sticalac nije postupio po rešenju kojim se nalaže otuđenje potrebnog broja akcija Komisija će obavestiti sticaoca da mera gubitka prava glasa po osnovu donetog rešenja Komisije ostaje na snazi.
Ukoliko Komisija u sprovedenom postupku utvrdi da je sticalac otuđio potreban broja akcija Komisija donosi rešenje kojim utvrđuje da prestaje da važi prethodno doneto rešenje Komisije kojim je utvrđeno da sticalac nema pravo glasa na akcijama ciljnog društva.
Nadzorne mere
Ĉlan 26d
Kada Komisija u postupku nadzora u vezi primene Zakona o preuzimanju akcionarskih društava utvrdi nepravilnosti i nezakonitosti pored mera propisanih članom 41. Zakona, Komisija u okviru svojih nadležnosti primenjuje i opšte nadzorne mere propisane Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ("Službeni glasnik RS", broj 47/06).
PRELAZNE ODREDBE
Ĉlan 27
Odredbe člana 26d koje se odnose na opšte nadzorne mere propisane Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ("Službeni glasnik RS", broj 47/06) primenjuju se danom početka primene tog zakona.
Ĉlan 28
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržini i formi ponude za preuzimanje akcija
("Sl. glasnik RS", br. 100/2006)
Ĉlan 11
Ove izmene Pravilnika stupaju na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržini i formi ponude za preuzimanje akcija
("Sl. glasnik RS", br. 30/2008)
Ĉlan 4
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
UPUTSTVO O SADRŽINI I FORMI PONUDE ZA PREUZIMANJE AKCIJA I SKRAĆENOG TEKSTA PONUDE ZA PREUZIMANJE
1. Ovim uputstvom utvrđuju se osnovni elementi ponude za preuzimanje akcija i skraćenog teksta ponude za preuzimanje akcija, i uređuje način unošenja podataka u pojedine rubrike.
2. Ponuda za preuzimanje akcija mora da sadrži sve rubrike date obrascu PP i STPP koji čine sastavni deo ovog uputstva.
3. Podaci se unose u rubrike po redosledu datom u obrascu. Kad u rubriku ne može da se unese traženi podatak, zbog toga što takav podatak ne postoji, u tu rubriku se upisuje crta ili reč "nema", odnosno "ne postoji".
4. Odgovorno lice ponuđača (direktor ili drugo ovlašćeno lice) je odgovorno za istinitost i celovitost informacija sadržanih u ponudi za preuzimanje.
5. Komisija ne odgovara za tačnost i istinitost podataka navedenih u ponudi za preuzimanje i ne ocenjuje opravdanost i celishodnost elemenata ponude za preuzimanje.
Obrazac PP
PONUDA ZA PREUZIMANJE
1. Osnovni podaci o ponudi za preuzimanje akcija
1.1. Poslovno ime, sedište i adresa, odnosno ime i prezime i adresa ponuđača i lica sa kojima ponuđač zajednički deluje, a koja poseduju akcije ciljnog društva;
1.2. poslovno ime, sedište i adresa ciljnog društva (u daljem tekstu: ciljno društvo);
1.3. ukupan broj izdatih akcija ciljnog društva sa pravom glasa.
2. Uslovi ponude za preuzimanje akcija
2.1. broj običnih akcija i broj glasova u apsolutnom i procentualnom iznosu, koje ponuđač ima nameru i obavezu da preuzme;
2.2. ako je ponuda uslovna, navesti minimalni broj akcija i procenat akcija s pravom glasa ciljnog društva koji ponuđač želi da stekne, (jasno navesti da ponuda prestaje da obavezuje ponuđača, ako se označeni uslov ne ispuni do isteka roka za njeno prihvatanje);
2.3. cena koju se ponuđač obavezuje da plati, u dinarima po jednoj akciji;
2.4. način plaćanja:
2.4.1. u gotovom novcu (cena u dinarima po jednoj akciji);
2.4.2. u hartijama od vrednosti (koje ispunjavaju uslove u skladu sa zakonom);
2.4.3. kombinovano, odnosno delom (naznačiti u kom procentu od ukupne vrednosti akcija) u gotovom novcu, u skladu sa tačkom 2.4.1. ovog uputstva i drugim delom u hartijama od vrednosti, u skladu sa tačkom 2.4.2.
2.5. datum otvaranja i datum zatvaranja ponude za preuzimanje akcija (rok važenja ponude)
napomena: datumom otvaranja smatra se dan objavljivanja skraćenog teksta ponude; ukoliko datum zatvaranja ponude pada u neradni dan, kao datum zatvaranja ponude upisuje se prvi naredni radni dan saglasno članu 21. Zakona.
2.6. mesto, način i vreme kada se mogu deponovati akcije na računu deponovanih hartija od vrednosti, uz upozorenje akcionarima da se deponovanje akcija smatra prihvatanjem ponude za preuzimanje akcija;
2.7. način na koji akcionar ostvaruje pravo da odustane od prihvaćene ponude (kome i kada se može dati pismeni nalog za povlačenje deponovanih akcija);
2.8. način i rok u kome ponuđač vrši plaćanje ili prenos hartija od vrednosti koje su ponuđene u zamenu za akcije nakon okončanja ponude za preuzimanje akcija;
2.9. troškovi koje snosi akcionar koji prihvati ponudu za preuzimanje akcija;
2.10. slučajevi u kojima ponuđač ima pravo da povuče datu ponudu.
3. Podaci o akcijama koje su predmet ponude za preuzimanje
3.1. vrsta, broj hartija od vrednosti, nominalna vrednost, CFI kod i ISIN broj;
3.2. prosečna ponderisana preovlađujuća, odnosno cena akcija ciljnog društva na zatvaranju, utvrđena na osnovu izveštaja o trgovanju na organizovanom tržištu u poslednja tri meseca pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja;
3.3. poslednja tržišna cena (preovlađujuća, odnosno cena na zatvaranju) akcija ciljnog društva na organizovanom tržištu prethodnog radnog dana pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja;
3.4. najviša cena po kojoj je ponuđač i lica koja s njim zajednički deluju stekao akcije ciljnog društva u poslednjih 12 meseci;
3.5. prosečna ponderisana cena po kojoj je ponuđač i lica koja s njim zajednički deluju u poslednje dve godine pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja stekao najmanje 10% akcija ciljnog društva;
3.6. podaci o organizovanom tržištu na kome se vrši trgovina akcijama ciljnog društva:
- naziv i sedište organizovanog tržišta;
- grafički prikazi dnevnih oscilacija cene i obima prometa u prethodna tri meseca, pri čemu "x" osa označava datum, a "y" osa označava cenu, odnosno obim prometa.
4. Podaci o ciljnom društvu
4.1. poslovno ime, sedište i adresa akcionarskog društva na čije akcije se odnosi ponuda za preuzimanje, matični broj i PIB;
4.2. šifra i naziv osnovne delatnosti;
4.3. podaci iz bilansa stanja i bilansa uspeha sa stanjem na dan 31. decembar za prethodnu poslovnu godinu;
4.5. ukupan broj izdatih akcija (ukupan broj običnih akcija, broj sopstvenih akcija u okviru običnih akcija, preferencijalne akcije po klasama);
4.6. broj i procenat učešća Akcijskog fonda, PIO fonda i rezervisanog društvenog kapitala, u ukupnom broju izdatih običnih akcija;
4.7. drugi bitni podaci o ciljnom društvu poznati ponuđaču;
4.8. navesti posebno broj običnih akcija koje je izdalo ciljno društvo čiji je zakoniti imalac na dan otvaranja ponude:
- ponuđač;
- lica koja s njim zajednički deluju (za svako lice pojedinačno);
- član uprave ili nadzornog odbora ponuđača;
- lice koje ima više od 10% glasova u skupštini ponuđača;
4.9. dati sledeće podatke o kupovini (ili drugom načinu sticanja) i prodaji (ili drugom načinu raspolaganja) akcija sa pravom glasa, čiji je izdavalac ciljno društvo, koje je zaključio ponuđač i lica koja s njim zajednički deluju u periodu od dve godine pre otvaranja ponude:
- broj (količina) kupljenih/prodatih običnih akcija;
- kupovna/prodajna cena;
- datum transakcije;
- način sticanja
5. Podaci o ponuđaču
5.1. poslovno ime, sedište i adresu, odnosno ime i prezime i adresa ponuđača i lica s kojima ponuđač zajednički deluje, matični broj i PIB;
5.2. osnovna delatnost;
5.3. vrednost osnovnog kapitala ponuđača po rešenju o upisu u odgovarajućem registru;
5.4. navesti izvore i način obezbeđivanja sredstava za kupovinu akcija ciljnog društva;
5.5. podaci o licima koja imaju više od 25% glasova u skupštini ponuđača ili o deset najvećih akcionara sa pravom glasa, odnosno udeoničara ponuđača;
5.6. podaci o drugim pravnim licima (povezana lica) i zavisnim društvima ponuđača u kojima ponuđač ima više od 25% glasova u skupštini;
5.7. podaci iz bilansa stanja i bilansa uspeha ponuđača, iz njegovih konsolidovanih izveštaja, i konsolidovanih izveštaja matične kompanije, kao i ostalih pravnih lica sa kojima deluje zajednički, ako nisu obuhvaćeni jednim od navedenih izveštaja. Podaci se daju na osnovu poslednjih finansijskih izveštaja, sa mišljenjem revizora;
5.8. bitniji događaji u poslovanju ponuđača i lica koja sa njim zajednički deluju od dana sastavljanja bilansa do dana pripreme ove ponude;
5.9. podaci o direktoru, članovima Upravnog i Nadzornog odbora ponuđača;
5.10. dokazi o imovinskom stanju, ako je ponuđač fizičko lice (oblici imovine koji predstavljaju učešće ponuđača u osnovnom kapitalu drugog pravnog lica i zavisnim društvima ponuđača);
5.11. poslovno ime, sedište i adresa ovlašćenog brokersko-dilerskog društva, člana Centralnog registra koji je učestvovao u pripremi ponude za preuzimanje akcija.
6. Odnos ponuđača i lica koja s njim zajednički deluju i ciljnog društva
Dati podatke o bitnijim poslovnim odnosima i zaključenim ugovorima između ponuđača i lica koja sa njim zajednički deluju i ciljnog društva čije su akcije predmet ponude.
7. Odnos ponuđača i lica koja s njim zajednički deluju i članova uprave ciljnog društva
Dati podatke da li su i kada, obavljeni pregovori između ponuđača i lica koja sa njim zajednički deluju i članova uprave ciljnog društva u vezi ponude za preuzimanje akcija i navesti ishod tih pregovora.
Dati podatke o zaključenim ugovorima ili sporazumima, odnosno o nameri zaključenja ugovora ili sporazuma između ponuđača i lica koja sa njim zajednički deluju i članova uprave ciljnog društva čije su akcije predmet ove ponude, koji se odnose na isplate naknada i datih drugih pogodnosti članovima uprave tog društva zbog ranijeg opoziva, odnosno razrešenja usled preuzimanja kontrole nad upravljanjem društvom ili koji se odnose na dalje obavljanje poslova tih članova uprave.
8. Odnos ponuđača i lica koja s njim zajednički deluju i akcionara ciljnog društva
Dati podatke o zaključenim ugovorima ili sporazumima između ponuđača i lica koja sa njim zajednički deluju i zakonitih imalaca akcija, na koje se odnosi ova ponuda.
9. Ciljevi ponuđača i lica koja s njim zajednički deluju i njihove namere u vezi sa ciljnim društvom
Navesti ciljeve i namere ponuđača i lica koja sa njim zajednički deluju u vezi sa ciljnim društvom i to:
- budućim poslovanjem, delatnošću ciljnog društva i mesta njenog obavljanja,
- strateški plan za ciljno društvo i kompaniju ponuđača,
- navesti moguće posledice namera ponuđača na očuvanje poslova zaposlenih i uprave, uključujući i materijalne promene u uslovima zapošljavanja;
10. Druge bitne činjenice
Navesti druge činjenice i okolnosti poznate ponuđaču, a koje nisu objavljene na drugi način, koje mogu imati uticaja na vrednosti i tržišnu cenu akcija na koju se ponuda odnosi.
11. Navesti da ponuđač daje sledeću izjavu:
Ponuđač daje ponudu svim akcionarima ciljnog društva koji su vlasnici akcija sa pravom glasa i obavezuje se da kupi svaku akciju s pravom glasa, pod propisanim i objavljenim uslovima.
12. Odgovorna lica
(Navode se imena lica odgovornih za sadržaj ove ponude i daju se njihovi potpisi)
Datum:
Potpis
Ponudu za preuzimanje akcija potpisuje i overava i lice ovlašćeno za zastupanje ponuđača. (kada brokersko dilersko društvo ili ovlašćena banka učestvuju u sastavljanju ponude za preuzimanje ponudu overava i lice ovlašćeno od strane tog društva ili banke).
Komisija ne odgovara za tačnost i istinitost podataka navedenih u ponudi za preuzimanje i ne ocenjuje opravdanost i celishodnost elemenata ponude za preuzimanje. Odgovorno lice ponuđača (direktor ili drugo ovlašćeno lice) je odgovorno za istinitost i celovitost informacija sadržanih u ponudi za preuzimanje, kao i skraćenom tekstu ponude za preuzimanje.
Obrazac STPP
SKRAĆENI TEKST PONUDE ZA PREUZIMANJE
1. Poslovno ime, matični broj, PIB, sedište i adresa, odnosno ime i prezime i adresa ponuđača i lica sa kojima ponuđač zajednički deluje, a koja poseduju akcije ciljnog društva;
2. poslovno ime, sedište i adresa ciljnog društva (u daljem tekstu: ciljno društvo);
3. ukupan broj izdatih akcija ciljnog društva sa pravom glasa, CFI kod i ISIN broj akcija;
4. nominalna, knjigovodstvena i tržišna vrednost akcija
4.1. nominalna vrednost akcija,
4.2. knjigovodstvena vrednost akcija,
4.3. tržišna vrednost akcija
4.3.1. prosečna ponderisana preovlađujuća, odnosno cena akcija ciljnog društva na zatvaranju, utvrđena na osnovu izveštaja o trgovanju na organizovanom tržištu u poslednja tri meseca pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja,
4.3.2. poslednja tržišna cena (preovlađujuća, odnosno cena na zatvaranju) akcija ciljnog društva na organizovanom tržištu prethodnog radnog dana pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja,
4.3.3. najviša cena po kojoj je ponuđač i lica koja s njim zajednički deluju stekao akcije ciljnog društva u poslednjih 12 meseci,
4.3.4. prosečna ponderisana cena po kojoj je ponuđač i lica koja s njim zajednički deluju u poslednje dve godine pre objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja stekao najmanje 10% akcija ciljnog društva;
5. broj akcija
5.1. broj običnih akcija i broj glasova u apsolutnom i procentualnom iznosu, koje ponuđač ima nameru i obavezu da preuzme,
5.2. ako je ponuda uslovna, navesti minimalni broj akcija i procenat akcija s pravom glasa ciljnog društva koji ponuđač želi da stekne (jasno navesti da ponuda prestaje da obavezuje ponuđača, ako se označeni uslov ne ispuni do isteka roka za njeno prihvatanje);
6. učešće ponuđača i lica s kojima ponuđač zajednički deluje u ukupnom broju akcija sa pravom glasa ciljnog društva;
7. cena koju se ponuđač obavezuje da plati, u dinarima po jednoj akciji;
8. način plaćanja
8.1. u gotovom novcu,
8.2. u hartijama od vrednosti,
8.3. kombinovano, odnosno delom (naznačiti u kom procentu od ukupne vrednosti akcija) u gotovom novcu, a u kom delu u hartijama od vrednosti;
9. rok važenja ponude za preuzimanje – datum otvaranja i datum zatvaranja ponude;
10. rok plaćanja (u roku od tri radna dana od datuma zatvaranja ponude);
11. ciljevi i namere ponuđača i lica koja sa njim zajednički deluju u vezi sa ciljnim društvom i to:
- budućim poslovanjem, delatnošću ciljnog društva i mesta njenog obavljanja,
- strateški plan za ciljno društvo i kompaniju ponuđača,
- navesti moguće posledice namera ponuđača na očuvanje poslova zaposlenih i uprave, uključujući i materijalne promene u uslovima zapošljavanja;
12. mesto, način i vreme kada se mogu deponovati akcije na računu deponovanih hartija od vrednosti, sa posebnim navođenjem prava akcionara da povlačenjem deponovanih akcija u roku važenja ponude odustanu od prihvatanja ponude za preuzimanje;
13. poslovno ime, sedište, broj telefona i adresa brokersko-dilerskog društva ili ovlašćene banke koja je učestvovala u pripremi ponude;
14. navesti da ponuđač daje jasnu izjavu da ponudu daje svim akcionarima ciljnog društva koji su vlasnici akcija sa pravom glasa i obavezuje se da kupi svaku akciju s pravom glasa, pod propisanim i objavljenim uslovima;
15. izjava ponuđača da će ponudu za preuzimanje akcija poslati na adresu sedišta ciljnog društva, organizovanog tržišta na kome se trguje akcijama ciljnog društva, svim akcionarima ciljnog društva, najkasnije istog dana kada je dat nalog za objavljivanje skraćenog teksta ponude za preuzimanje;
16. broj i datum rešenja Komisije za hartije od vrednosti o odobrenju ponude za preuzimanje;
Komisija ne odgovara za tačnost i istinitost podataka navedenih u ponudi za preuzimanje i ne ocenjuje opravdanost i celishodnost elemenata ponude za preuzimanje. Odgovorno lice ponuđača (direktor ili drugo ovlašćeno lice) je odgovorno za istinitost i celovitost informacija sadržanih u ponudi za preuzimanje, kao i skraćenom tekstu ponude za preuzimanje.
СМЕРНИЦЕ ЗА ПРИМЕНУ ЗАКОНА О СПРЕЧАВАЊУ ПРАЊА НОВЦА И ФИНАНСИРАЊА ТЕРОРИЗМА ЗА ОБВЕЗНИКЕ У НАДЛЕЖНОСТИ КОМИСИЈЕ ЗА ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ
1
На основу члана 87. Закона о спречавању прања новца и финансирању тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/2009 и 72/2009) вршећи овлашћења прописана чланом 84. став 2. цитираног закона, Комисија за хартије од вредности на 646. седници од 26.11.2009. године доноси
1) друштава за управљање инвестиционих фондова која су овлашћена за обављање послова управљања инвестиционим фондовима предвиђена Законом о инвестиционим фондовима;
2) брокерско-дилерских друштава и овлашћених банака која су овлашћена за обављање послова у вези са посредовањем у куповини и продаји хартија од вредности и других финансијских инструмената - брокерски послови, послови маркет мејкера, портфолио менаџера, агента емисије, покровитеља емисије, инвестиционог саветника и други послови предвиђени Законом о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената;
3) кастоди банака које су овлашћене да обављају послове вођења рачуна хартија за рачун клијента и поступања по налогу клијената и друге послове предвиђене Законом о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената.
( у даљем тексту: обвезници).
Шта је сумњива трансакција? Закон дефинише сумњиву трансакцију као трансакцију за коју обвезник и/или надлежно тело процене да, везано с њом или с особом која обавља трансакцију, постоје разлози за сумњу на прање новца или финансирање тероризма, односно да трансакција укључује средства произашла из незаконитих активности. Из одредби Закона као сумњиве трансакције могу се третирати све трансакције које су по својој природи, обиму, сложености, вредности или повезаности неуобичајене, односно немају јасно видљив економски или правни основ, или су у несразмеру са уобичајеним, односно очекиваним пословањем странке, и друге околности, које су повезане са статусом или другим карактеристикама странке. Као сумњиве, можемо третирати одређене трансакције странке, али и пословне односе. Оцена сумњивости одређене странке, трансакције или пословног односа заснива се на критеријима сумњивости, одређеним у Листи индикатора за препознавање странке и трансакција за које постоје разлози за сумњу на прање новца, односно Листи индикатора за препознавања странке и трансакција, код којих постоје разлози за сумњу на финансирање тероризма. Пописи индикатора су полазиште запосленима/овлашћеним лицима при препознавање сумњивих околности, повезаних са одређеном странком, трансакцијом коју странка изводи, или пословним односом који закључује, те стога запослени код обвезника морају бити упознати са индикаторима како би их у свом раду користили. Код процене сумњиве трансакције, овлашћено лице је дужно пружити сву стручну помоћ запосленима.
2
ОСНОВНА НАЧЕЛА БОРБЕ ПРОТИВ ПРАЊА НОВЦА И ФИНАНСИРАЊА ТЕРОРИЗМА Спровођење Закона и стандарда При обављању своје регистроване делатности, обвезници морају поступати сагласно Законом прописаним обавезама, који уређују област откривања и спечавања прања новца и финансирања тероризма и обавезни су да осигурају поштовање прописаних мера и активности обвезника на свим нивоима, тако да се целокупно пословање обвезника обавља у складу са Законом. Утврђивање и провера идентитета странке Обвезници су дужни пре успостављања пословног односа или извршења трансакције изнад Законом утврђеног износа или у другим случајевима који су утврђени Законом, узети потребне податке о странци, како би утврдили и потврдили њен идентитет. Идентитет странке је могуће веродостојно утврдити и проверити искључиво из важећих, независних и објективних извора, као што су службени идентификациони документ, односно друге јавне исправе, која доказују истинитост идентитета странке (лични документи, службене исправе, оргинал или оверени документи из регистра, прибављање података непосредно од странке, утврђивање и провера идентитета заступника, прокуристе, пуномоћника правног лица, утврђивање и провера идентитета физичког лица путем квалификованог електронског сертификата, на основу изјаве о истинитости прикупљених података. У случају када идентитет странке није могуће утврдити или проверити, као када није могуће утврдити стварног власника странке и када није могуће прибавити информације о сврси и намени пословног односа или трансакције и друге податке у складу са Законом, обвезник је дужан одбити успостављање пословног односа, односно одбиће учешће у закључивању трансакције и има обавезу да прекине све постојеће пословне односе са том странком (члан 8. став 2. Закона). Сарадња са Управом за спречавање прања новца и Комисијом У оквиру законских овлашћења, обвезници морају осигурати пуну сарадњу са надзорним органима – Комисијом и Управом за спречавање прања новца (у наставку текста: Управа). Сарадње између обвезника и надзорних органа, обавезна је посебно у случају достављања документације и тражених података, информација, а који се односе на странке или трансакције, код којих постоје разлози за сумњу у прање новца или финансирање тероризма. Сарадња је потребна и у случају обавештавања о било каквој активности или околностима, које су или би могле бити повезане са прањем новца или финансирањем тероризма. Усвајање унутрашњих политика, поступака и унутрашње контроле Обвезници морају израдити анализу ризика од прања новца и финансирања тероризма у складу са овим Смерницама. Анализа ризика треба да садржи процену ризика за сваку групу или врсту странке, пословног односа, услуге коју обвезник пружа у оквиру своје делатности или трансакције. Обвезници морају утврдити интерне поступке - анализу ризика од прања новца и финансирања тероризма за сваку групу или врсту странке, пословног односа, услуге које обвезник пружа у оквиру своје делатности или трансакције, посебно у делу: - утврђивања идентитета странке, провере идентитета странке на основу докумената, података или информација прибављених из поузданих и веродостојних извора; - утврђивања идентитета стварног власника странке и провера његовог идентитета у случајевима прописаним Законом;
3
- прибављања информације о сврси и намени пословног односа или трансакције и друге податке у складу са Законом, - редовног праћења пословања и проверавања усклађености активности странке са природом пословног односа и уобичајеним обимом и врстом пословања странке. Посебно је важно да сви запослени буду упознати са тим поступцима, да сагласно истим поступају, те да их користе приликом обављања послова. Интерни поступак обвезника обухвата: редовно стручно образовање, оспособљавање и усавршавање запослених, механизме унутрашње контроле, поступке препознавања и обавештавањима о сумњивим трансакцијама, одговорност запослених за спровођење мера откривања и спречавања прања новца или финансирања тероризма. Редовно стручно оспособљавање и едукација запослених Обвезник је дужан да за вршење појединих радњи и мера за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, у складу са Законом, именује овлашћено лице и његовог заменика, осим у случају када обвезник има мање од четири запослена. Обвезник који има мање од четири запослена није дужан да одреди овлашћено лице и да врши унутрашњу контролу у складу са Законом (члан 39. став 2. Закона). Овлашћено лице и његов заменик за вршење појединих радњи и мера за спречавање и откривање прања новца и финансирање тероризма морају да испуњавају услове прописане члана 40. Закона, те да врше послове из члана 41. Закона. Обвезник је дужан да обезбеди овлашћеном лицу услове прописане чланом 42. Закона. Обвезник управи доставља податке о личном имену и називу радног места овлашћеног лица и његовог заменика, као и сваку промену тих података најкасније у року од 8 дана од именовања. Обвезници морају осигурати редовно стручно образовање, оспособљавање и усавршавања свих запослених који посредно или непосредно обављају послове спречавања или откривања прања новца и финансирања тероризма и који обављају послове, који су у погледу прања новца или финансирања тероризма више ризични, као и својих овлашћених лица, које је обвезник овластио за обављање послова на основу уговора, односно одлука. Министар, на предлог Управе, ближе прописује начин вршења унутрашње контроле, чувања и заштите података, вођења евиденција и стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених код обвезника по Закону.
АНАЛИЗА И ПРОЦЕНА РИЗИКА 1. Намена анализе ризика Сагласно Закону, ризик прања новца или финансирања тероризма представља ризик да ће странка злоупотребити тржиште хартија од вредности Републике Србије за прање новца или финансирање тероризма, односно да ће неки пословни однос, услуга коју обвезник пружа у оквиру своје делатности или трансакција бити посредно или непосредно употребљени за прање новца или финансирање тероризма. У циљу спречавања изложености негативним последицама прања новца и финансирања тероризма, обвезник мора сагласно Закону, израдити анализу ризика која ће садржавати процену ризика за сваку групу или врсту странке, пословног односа, услуге коју обвезник пружа у оквиру своје делатности или трансакције (члан 7. став 1. Закона). Анализом ризика одређује се праг изложености (процена ризика) одређене странке, пословног односа, услуге коју обвезник пружа у оквиру своје делатности или трансакције ризику за прање новца или финанасирање тероризма . Припрема анализе ризика је предуслов за спровођење прописаних мера анализе странке. Сагласно сврставању странке, пословног односа, услуге или трансакције у једну од категорија ризичности, зависи и врста анализе странке коју обвезник мора обавити у
4
складу са Законом (обична анализа странке, појачана анализа странке, поједностављена анализа странке - ниско ризична група). Министар надлежан за послове финансија (у даљем тексту: министар) прописује критеријуме на основу којих обвезник сврстава странку, пословни однос, услугу или трансакцију у ниско ризичну групу за прање новца или финансирање тероризма, осим случајева наведених у овом закону, а у складу са техничким критеријумима прописаним признатим међународним стандардима. 2. Политика управљања ризицима и анализа ризика Обвезник, односно његова управа, може, уколико је то потребно за спровођење одредби Закона, Правилника Управе за спречавање прања новца и Смерница, пре припреме анализе ризика прихватити адекватну политику управљања ризицима за прање новца и финансирања тероризма. Циљ прихватања такве политике је првенствено, да се на нивоу обвезника одреде она подручја пословање која су, с обзиром на могућност злоупоребе прања новца или финансирања тероризма, више или мање критична, односно да обвезник сам утврди и одређује главне ризике на тим подручјима и мере за њихово решавање. 3. Припрема анализе ризика Анализа ризика је поступак у којем обвезник дефинише: - оцену вероватности да се његово пословање може злоупотребити за прање новца или финансирање тероризма; - критеријуме, на основу којих ће одређену странку, пословни однос, услуге у оквиру своје делатности или трансакцију сврстати као више или мање ризичну из подручја прања новца или финансирања тероризма; - утврђивање последица и мера за ефикасно управљање таквим ризицима. При припреми анализе ризика обвезник узима у обзир следеће критеријуме: 1.обвезник категорије ризичности обавезно изводи из критеријума ризичности, одређених у Смерницама на основу којих при спровођењу мера анализе странке, одређену странку, пословни однос, услугу коју пружа у оквиру своје делатности или трансакцију сврстава у једну од категорија ризичности, сагласно Смерницама, 2.обвезници при одређивању категорије ризичности могу, с обзиром на критерије ризичности одређене у Смерницама, сагласно својој политици управљања ризицима, одређену странку, пословни однос, услугу или трансакцију сами класификовати као високо ризичну за прање новца или финансирање тероризма и направити појачану анализу странке, 3. обвезник при одређивању категорије ризичности странака, пословних односа, услуга или трансакција, које су на основу Закона и Смерница одређене као високо ризичне, никако не сме класификовати као средње (обичне) или ниског ризика. Исто тако, не сме, у супротности са одредбама Закона и подзаконских аката или Смерница, сам проширити круг странака, пословних односа, производа или трансакција, које ће третирати као ниско ризичне.
Процена ризика, у смислу ових Смерница, треба да обухвати најмање следеће четири основне врсте ризика: географски ризик, ризик странке, ризик трансакције и ризик услуга. У случају идентификовања других врста ризика, а зависно од специфичности пословања - обвезник проценом треба да обухвати и те врсте ризика.
4. Географски ризик
Под географским ризиком подразумева се процена изложености ризику од прања новца и финансирања тероризма која зависи од подручја на коме се налази територија државе порекла странке, државе порекла већинског оснивача, односно власника странке или лица које на други начин врши контролни утицај над управљањем пословима странке
5
и над вођењем тих послова, као и државе порекла лица које са странком обавља трансакције.
Фактори на основу којих се одређује да ли поједина земља или географска локација носи виши ризик од прања новца и финансирања тероризма укључују:
1) државе према којима су Уједињене нације, Савет Европе или друге међународне организације примениле санкције, ембарго или сличне мере;
2) државе које су кредибилне институције (Financial Action Task Force-FATF, Савет Европе и др.) означиле као оне које не примењују адекватне мере за спречавање прања новца и финансирања тероризма; 3) држави која је на основу процене надлежних међународних организација (нпр. Светска банка, ММФ) означена као она која не примењује адекватне мере за спречавање прања новца и финансирања тероризма;
4) државе које су на основу процене надлежних међународних организација означене као државе са високим степеном организованог криминала због: корупције, трговине оружјем, трговине белим робљем или кршења људских права;
5) државе које су кредибилне институције означиле као оне које подржавају или финансирају терористичке активности или организације; 6) држави која је по процени међународне организације (FATF, Савета Европе и др.) сврстана међу некооперативне државе или територије (ради се о државама, односно територијима које, по оцени FATF, немају одговарајуће законодавство из области спречавања или откривања прања новца или финансирања тероризма, надзор државе над финансијским институцијама не постоји или је непримерен, оснивање или деловање финансијских институција је могуће без одобрења или регистрације код надлежних државних тела, држава подстиче отварање анонимних рачуна, односно других анонимних финансијских инструмената, мањкав је састав препознавања и обавештавања о сумњивим трансакцијама, законодавство не познаје обавезу утврђивања стварног власника, међународна сарадња је неефикасна или уопште не постоји).
Министар финансија, на основу овлашћења из Закона којим се уређује спречавање прања новца и финансирања тероризма утврђује листу држава које примењују међународне стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма најмање на нивоу стандарда Европске уније (тзв. бела листа), као и листу држава које уопште не примењују стандарде у овој области (тзв. црна листа). Ове листе обвезници користе ради процене ризика којима их може изложити странка која се налази на тим листама.
Процена и оцена ризика зависи и од локације обвезника, односно његових организационих јединица, што значи да ће бити различита код обвезника лоцираних у области коју посећује много туриста од оних који су лоцирани у руралном подручју, где се све странке и лично познају. Повећани ризици могући су на местима где је велика концентрација странаца или се врше бројне трансакције са странцима.
Повећан ризик од прања новца и финансирања тероризма носе и трансакције које се врше на оф-шор дестинацијама.
Странке из региона могу бити мање ризичне од странака ван региона, односно из држава с којима немамо никакве пословне односе.
5. Ризик странке
Обвезник самостално утврђује приступ ризику странке, на основу општеприхваћених принципа и сопствених искустава. На већи ризик могу указати активности које обављају следеће странке:
1) странке које пословну активност или трансакције обављају под неуобичајеним околностима, под чим се подразумева:
- знатна и неочекивана географска удаљеност између локације странке и организационе јединице обвезника у којој странка успоставља пословни однос или врши трансакцију,
6
- често и неочекивано успостављање, без економског оправдања, пословних односа сличне врсте сa више обвезника, као што је отварање рачуна код више обвезника, закључивање више уговора о чланству у краћем периоду и сл.,
- чести трансфери средстава из једног фонда у други,
- отказивање чланства одмах након закључења уговора о чланству у фонду,
- захтев да се средства акумулирана на индивидуалном рачуну члана фонда исплате на текући рачун трећег лица, или на рачун лица на територији државе у којој се не примењују строги стандарди у области спречавања прања новца,
- инсистирање на тајности трансакције и сл.;
2) странке код којих је, због структуре, правне форме или сложених и нејасних односа, тешко утврдити идентитет њихових стварних власника или лица која њима управљају, као што су нпр. оф-шор правна лица с нејасном власничком структуром и која није основала компанија из земље која примењује стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма који су на нивоу стандарда прописаних Законом;
3) странке које обављају делатности за које је карактеристичан велики обрт и уплате готовине, (као што су превозници робе и путника);
4) страни трговци оружјем и произвођачи оружја;
5) нерезиденти и странци;
6) стране финансијске институције земаља које не примењују стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма, осим оних које су основале групације из земаља с беле листе;
7) странке које заступају лица којима је то делатност (адвокати, рачуновође или други професионални заступници), посебно кад је обвезник у контакту само са заступницима;
8) спортска друштва;
9) грађевинске фирме;
10) фирме с несразмерно малим бројем запослених у односу на обим послова које обављају, које немају своју инфраструктуру, пословне просторије и др.;
11) приватни инвестициони фондови;
12) лица чију је понуду за успостављање пословног односа одбио други обвезник без обзира
на који се начин сазнало за ту чињеницу, односно лица која имају лошу репутацију;
13) странке чији је извор средстава непознат или нејасан, односно који странка не може
доказати;
14) странке за које постоји сумња да не поступају за свој рачун, односно да спроводе
инструкције трећег лица;
15) странке које су радње и мере познавања и праћења пословања клијената повериле трећем лицу;
16) странке (физичка или правнa лица) који се налазе на попису лица против којих су на снази мере Уједињених Нација или Савета Европе;
17) странке сa пребивалиштем или седиштем у ентитетима који нису субјект међународног права, односно нису међународно признати као државе (такви ентитети дају могућност фиктивне регистрације правног лица, омогућавају издавање фиктивних идентификационих докумената и сл.).
18) странка која је страни функционер, односно лице која обавља или је обављало јавну функцију у страној држави или међународној организацији и то функцију : - шефа државе и/или владе и његовог заменика, односно помоћника, - изабраног представника законодавног тела, - судије врховног и уставног суда или другог судског органа на високом нивоу, против чије пресуде, осим у изузетним случајевима, није могуће користити редовни или ванредни правне лек, - чланове рачунског суда, односно врховне ревизорске институције и савета централне банке, - амбасадора, отправника послова и високог официра оружаних снага,
7
- члан управног и надзорног одбора правног лица које је у већинском власништву државе, - странка која је члан уже породице страног функционера: брачни или ванбрачни партнер, родитељи, браћа, сестре, деца и њихови брачни или ванбрачни партнер, - странка која је ужи сарадник страног функционера, односно свако физичко лице, која има заједничку добит из имовине или успостављеног пословног односа, или има било које друге блиске пословне односе са страним функционером, 19) странка је страно правно лице која не обавља или којој је забрањено обављање трговинске, производне или друге делатности у држави у којој је регистрирована (ту се ради о правном лицу са седиштем у држави која је позната као ош-шор финансијски центар, и за коју вреде одређена ограничења код непосредног обављања регистроване делатности у тој држави); 20) странка је фидуцијарно или друго слично друштво страног права са непознатим или прикривеним власницима или управом (ту се ради о друштву страног права које нуди обављање заступничких послова за треће лице, тј. друштва, основана закљученим уговором између оснивача и управљача, који управља имовином оснивача, у корист одређених лица корисника или бенефицијара, или за друге одређене намене); 21) странка има сложену статусну структуру или сложен ланац власништва (сложена власничка структура или сложен ланац власништва који отежава или не омогућава утврђивање стварног власника странке, односно лица која посредно обезбеђује имовинска средства, на основу којих има могућност надзора, и које може усмерити или на други начин значајно утицати на одлуке управе или пословодства странке при одлучивању о финансирању и пословању); 22) странка је финансијска организација која за обављање својих делатности не треба, односно није обавезна добити лиценцу одговарајућег надзорног тела, односно, сагласно са матичним законодавством, није субјект мера на подручју откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма; 23) странка је непрофитна организација (установа, друштво или друго правно лице, односно субјект основан који не обавља привредну делатност) и испуњава један од следећих услова: има седиште у држави која је позната као оф-шор финансијски центар, има седиште у држави која је позната као финансијски, односно порески рај, има седиште у држави која није потписница Споразума о оснивању ЕУ, међу њеним члановима или оснивачима је физичко или правно лице која је резидент било које од држава наведених у претходној тачки, 24) странка је страно правно лице, основано издавањем акција на доносиоца.
6. Ризик трансакције
Под ризиком трансакције подразумевају се следеће трансакције:
1) трансакције које знатно одударају од стандардног понашања странке;
2) трансакције које немају економску оправданост (нпр. учестало трговање хартијама од вредности када се куповина обавља полагањем готовине на наменске рачуне, а убрзо затим продаје испод цене - тзв. трговање хартијама од вредности с планираним губитком,
3) трансакције које се спроводе на начин којим се избегавају стандардни и уобичајени методи контроле,
4) трансакције које обухватају више учесника без јасне економске одређености, више међусобно повезаних трансакција које се обављају у краћем периоду или у више интервала узастопно у износу који је испод лимита за пријављивање Управи за спречавање прања новца;
5) позајмице правним лицима и, посебно, позајмице оснивача из иностранства правном лицу у земљи;
6) трансакције код којих странка очигледно прикрива прави основ и разлог спровођења трансакције;
8
7) плаћање за услуге за које на тржишту не постоји одредива вредност или цена;
8) трансакције код којих странка одбија да достави документацију;
9) трансакције код којих документација не одговара начину спровођења саме трансакције;
10) трансакције код којих извор средстава није јасан или се не може утврдити њихова веза с пословањем странке;
11) најављене блок трговине акцијама а нарочито када се као купци појављују новонастале компаније или компаније регистроване на оф-шор дестинацијама;
12) трговање акцијама на организованом тржишту које су биле предмет залоге по основу позајмица одобрених власницима акција-тзв. провлачење акција кроз берзу;
13) трансакције плаћања услуга партнерима странке који потичу са оф-шор дестинација а из документације се јасно види да роба потиче из земаља из окружења;
14) трансакција које су биле намењене лицима, односно субјектима против којих су на снази мере Уједињених нација или Савета Европе;
15) трансакције које би странка извршила у име и за рачун лица или субјекта против којег су на снази мере Уједињених нација или Савета Европе;
16) пословни односи који би били склопљени у корист лица или субјекта који се налази на попису лица или субјеката против којих су на снази мере ОУН или ЕУ;
17) пословни односи који укључују сталне или велике уплате новчаних средстава са или/и на рачун странке који је отворен у кредитној или финансијској институцији земље која није чланица ЕУ, односно пословни односи, које у своје име и за рачун странке, као пуномоћник склопи, односно обави страна кредитна финансијска или друга фидуциарна институција са седиштем у држави која није чланица ЕУ,
18) пословни односи склопљени без личне присутности странке код обвезника, а у вези са којом нису испуњени услови за спровођење поједностављене анализе странке. Као трансакције, које представљају високи ризик за прање новца и финансирање тероризма, убрајају се и: уплата новчаних средстава с рачуна странке, односно исплата новчаних средстава на рачун странке, који је различит од рачуна који је странка навела при утврђивању идентификације, односно, преко којег уобичајено послује или је пословала (посебно ако се ради о плаћању у иностранству - трансакцији); трансакције намењене лицима са пребивалиштем или седиштем у држави која је позната као финансијски, односно порески рај, трансакције намењене лицима с пребивалиштем или седиштем у држави која је позната као оф-шор финансијски центар; трансакције намењене непрофитним организацијама које имају седиште у: држави, познатој као оф-шор финансијски центар, држави познатој као финансијски, односно порески рај.
7. Ризик услуга
Ризик услуга односи се на следеће ризичне услуге:
1) услуге које су нове на тржишту, тј. нису раније нуђене у финансијском сектору и морају се посебно пратити ради утврђивања стварног степена ризика;
2) електронско испостављање налога за трговину хартијама од вредности у случајевима које обвезник предвиди својом процедуром;
3) пружање услуге лицима с којима није претходно успостављен пословни однос у смислу Закона оних врста услуга за које је запослени у обвезнику на основу свог искуства проценио да носе висок степен ризика;
4) пружање услуга отварањем тзв. заједничких рачуна који мобилишу средства из различитих извора и од различитих клијената, а која се депонују на један рачун отворен на једно име;
5) авансно плаћање услуга код којих није извесно да ће услуга бити извршена.
9
6) као услуге које представљају високи ризик за прање новца и финансирање тероризма могу се сматрати и сви преносиви инструменти који гласе на доносиоца, али исто тако преносиви инструменти, издати на доносиоца или у корист фиктивног примаоца, индосирани без ограничења или у другим облицима који допуштају пренос наслова по предаји, и сви други непотпуни инструменти који су потписани, али без наведеног имена примаоца.
Обвезник, осим претходно наведених критеријума, при одређивању степена ризичности поједине странке, пословног односа, услуга или трансакције, зависно од специфичности пословања обухвата и друге врсте ризика односно друге критеријуме, као што су: величина, структура и делатност обвезника, укључивши и обим, структуру и сложеност послова које обвезник обавља на тржишту; статусна и власничка структура странке; присутност странке, односно ако странка није физички присутна при закључењу пословног односа или спровођењу трансакције; извор средстава која су предмет пословног односа или трансакције у случају странке која по критеријуму из Закона, спада под политички изложено лице; намена склапања пословног односа, услуге или извршења трансакције, познавање услуга и њено искуство, односно знање из тог подручја, друге информације које показују да странка, пословни однос, услуга или трансакција могу бити више ризични. РАДЊЕ И МЕРЕ ПОЗНАВАЊА И ПРАЋЕЊА СТРАНКЕ Међународни стандарди и Закон омогућавају обвезнику да, зависно од степена ризика од прања новца и финансирања тероризма, спроводи три врсте радњи и мера познавања и праћења странке – опште, поједностављене и појачане. Странке, које с обзиром на искуство обвезника, представљају високи ризик за прање новца или финансирање тероризма су: 1. лица за које је Управа обвезнику издала налог да прати све трансакције и лица за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма и да достави податке сагласно одредбама члана 57. Закона, 2. лица за које је Управа обвезнику издала налог о привременом обустављању извршења трансакције (члан 56 Закона), 3. лица за које је Управа обвезнику продужила издати налог за праћење трансакција или лица; 4. лица за које је обвезник достављао податке Управи, јер су, у вези са тим лицем или трансакцијом коју је то лице обављало, постојали разлози за сумњу на прање новца или финансирање тероризма. 8. Опште радње и мере познавања и праћења странке Радње и мере познавања и праћења странке је кључни превентивни елемент у оквиру откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма. Сврха спровођења мера познавања и праћења странке је да се на веродостојан начин утврди и потврди стварни идентитет странке и обухвата следеће: утврђивање и проверу идентитета странке, утврђивање стварног власника странке ако је станка правно лице, прибављање података о намени и предвиђеној природи пословног односа, услуге или трансакције и других података, сагласно одредбама члана 8. Закона. Радње и мере из члана 8. Закона обвезник врши: при успостављању пословног односа, при вршењу трансакције у износу од 15.000 евра или више у динарској противредности, по званичном средњем курсу НБС, на дан извршења трансакције (у
10
даљем тексту: у динарској противвредности) без обзира да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција, када у вези са странком или трансакцијом постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма и када постоји сумња у истинитост или веродостојност прибављених података о странци и стварном власнику (члан 9. став 1. тач 1.) и 2) Закона. Обавезник утврђује и проверава идентитет странке на основу веродостојних, независних и објективних извора, увидом у одговарајући идентификациони документ који је службени лични документ, оргинал или оверено решење регистра привредних друштава, непосредно, у присуству странке или његовог законског заступника, односно другог пуномоћника (само ако се ради о странци, правном лицу) код обвезника или посредно преко трећег лица. Закон полази од основне претпоставке да одређене странке, пословни односи, производи или трансакције представљају веће, а други мање ризике од злоупорабе прања новца или финансирања тероризма. Зато Закон за одређене случајеве захтева посебно строге поступке за познавање и проверу странака или омогућава поједностављене мере за проверавање странака. Закон уводи, осим редовне анализе странке, још два различита начина анализе странке, и то: појачану анализу за странке за које постоји велики ризик за прање новца и финансирање тероризма и поједностављену анализу странке, која је допуштена у случају када постоји незнатни ризик за прање новца и финансирање тероризма. Забрањено је успостављање пословног односа или извршења трансакције у случајевима прописаним чланом 26. Закона. Забрањено је успостављање пословног односа или извршење трансакције у случају када идентитет странке није могуће утврдити, или када обвезник основано посумња у истинитост или веродостојност података, односно документације, којима странка потврђује свој идентитет, те у ситуацији када странка није спремна или не показује спремност за сарадњу са обвезником при утврђивању истинитих и потпуних података које обвезник захтева у оквиру анализе странке. Обвезник у таквом случају пословни однос не сме склопити, а већ постојећи пословни однос или трансакцију мора прекинути и о томе обавестити Управу. 9. Поједностављене радње и мере познавања и праћења странке Закон даје могућност да обвезник предузме поједностављену анализу странке у случајевима из члана 9. ст. 1. и 2. Закона, као и у случајевима: када је ризик за прање новца или финансирање тероризма незнатан, када су подаци о странци која је правно лице или њен стварни власник транспарентни, односно јавно доступни, или када постоји, на државном нивоу одговарајући надзор над пословањем странке. То значи да обвезник у одређеном случају утврђује и проверава идентитет странке, али поступак је мањи него код општихрадњи и мера или појачаних радњи и мера познавања и праћења странке. Када Закон допушта да обвезник направи поједностављену анализу странке у случају када је странка обвезник на основу примљених података о странци и оцене ризичности странке за прање новца и финансирање тероризма, тада обвезник мора утврдити да ли је странка стварно испунила услове те да, сагласно Смерницама, представља незнатни ризик за прање новца или финансирање тероризма. Обвезник не сме склопити пословни однос или извршити трансакцију пре него што утврди све чињенице потребне за оцењивање да ли се ради о поједностављеној анализи странке. Поједностављена анализа странке није допуштена када је у вези са странком или трансакцијом, дошло до сумње на прање новца или финансирање тероризма, односно ако је странка, сагласно оцени ризичности, уврштена у категорију високо ризичних странака (члан 9. став 1. тач. 3) и 4) Закона). Обвезник може поједноставити радње и мере анализе странке само изузетно, у случајевима и под условима из чл. 32. и 33. Закона. Обвезници морају поштовати изузетке
11
из члана 32. Закона, ако у одређеном случају у вези са странком или трансакцијом, постоје разлози за сумњу на прање новца или финансирање тероризма. 10. Радње и мере познавања и праћења странке Обвезник обавља радње и мере познавања и праћења странке: 1) Приликом успостављања пословног односа са странком (пословни однос је сваки пословни или други уговорни однос који странка успостави или склопи код обвезника и повезан је с обављањем делатности обвезника, нпр. уговор о обављању инвестицијских послова, уговор о отварању и вођењу хартија од вредности, уговор о посредовању, уговор о управљању финансијским инструментима). Изузетак је да се приступ другом фонду истог друштва за управљање инвестиционим фондовима не третира као склапање новог пословног односа. 2) При свакој трансакцији у износу од 15.000 евра или више у динарској противредности, без обзира да ли се ради о једној трансакцији или више трансакција које су између себе очигледно повезане. Као трансакције које су међу собом логично повезане подразумевају се: две или више узастопне, између себе раздвојене трансакције, које заједно износе од 15.000 евра или више у динарској противредности и које одређена странка извршава у корист исте треће особе за исту намену, две или више трансакција, које заједно износе 15.000 евра или више у динарској противредности и које извршава више лица које су повезна родбински или капитално, у корист исте треће особе за исту намену. 3) Код сумње на веродостојност и истинитост претходно добијених података о странци или стварном власнику странке. 4) Увек када код трансакције или странке постоје разлози за сумњу на прање новца или финансирање тероризма, без обзира на вредност трансакције. 11. Појачане радње и мере познавања и праћења странке Обвезници морају у случају када су одређена странка, пословни однос, услуга или трансакција категорисани као високо ризични за прање новца или финансирање тероризма, обавити појачане радње и мере познавања и праћења странке. Закон посебно дефинише да је као високо ризично за прање новца или финансирање тероризма потребно третирати: пословне односе склопљене с политички изложеном личношћу и случајеве када странка није била лично присутна при утврђивању и провери идентитета странке или ако је странке идентитет утврдило и проверило треће лице. За наведене случајеве, Закон је посебно одредио обим праћења пословања странке са посебном пажњом и применом додатних мера које обвезник мора предузети. 12. Појачана анализа стране политички изложене личности- страни функционер Сагласно одредбама Закона, страни функционер као политички изложена личност представља, високо ризичну странку, те стога обвезник мора спровести анализу у свим случајевима када таква личност иступа као странка, која је сагласно критеријумима Закона и Смерница, дефинисана као страна политички изложена личност, пре склапања пословног односа или извршења трансакције. Појачана анализа странке, осим мера редовне анализе странке из члана 8. став 1. Закона, подразумева спровођење додатних мера из члана 30. Закона и то: 1. прикупљање података о пореклу средстава и имовине који јесу или ће бити предмет пословног односа, односно трансакције и то из исправа и друге документације, коју подноси странка – ако те податке није могуће прибавити на описани начин, обвезник ће о њиховом пореклу узети ијаву непосредно од странке, 2. обавезно добијање писменог одобрења надређеног одговорног лица и то пре склапања пословног односа с таквом странком,
12
3. посебно пажљиво праћење трансакција и других пословних активности које код обвезника спроводи страна политички изложена личност, и то након склапања пословног односа. Податак о томе да ли је конкретно лице страна политички изложена личност или не, обвезник добије из посебне својеручне потписане писмене изјаве коју странка испуни пре склапања пословног односа или извршења трансакције. Писана изјава мора бити састављена на српском и енглеском језику, те обвезник предлаже на потписивање свакој странци (странка физичко лице са сталним пребивалиштем у другој држави). Писмена изјава мора укључивати најмање следеће податке: 1. име и презиме, стално пребивалиште, датум и место рођења странке која склапа пословни однос или налаже трансакцију, те такође број, врсту и назив издаваоца важећег личног документа, 2. изјаву да ли је странка према критеријумима из Закона, функционер - политички изложено лице или не, 3. податке о томе о којој врсти политички изложеној личности се ради (да ли се ради о личности која делује или је у последњој години (или дуже) деловала на истакнутој јавној дужности, или о члану породице политички изложене личности, или о блиском сараднику политички изложене личности), 4. податке о времену обављања те функције, ако је странка лице која делује или је деловала у задњој години (или дуже) на истакнутој јавној дужности у страној држави, 5. податке о врсти јавне функције коју лице обавља или је у задњих годину дана (или дуже) обављало (председник државе, председник владе, амбасадор итд.), 6. податке о породичном односу, ако је странка члан породице политички изложене личности, која делује или је деловала у последњој години дана (или дуже) на истакнутој јавној дужности у страној држави, 7. податке о облику и начину пословне сарадње, ако је странка блиски сарадник лица која делује или је деловало у задњих годину дана (или дуже) на истакнутој јавној функцији у страној држави, 8. одредбу према којој странка дозвољава обвезнику, да у сврху провере истинитости података добијених изјавом, самостално провери податке о странци на основу увида у јавне или друге доступне евиденције података, односно да их провери непосредно код надлежних органа друге државе, при конзуларном представништву или амбасади те државе у Републици Србији, односно Министарству спољних полова Републике Србије, 9. својеручни потпис странке. У случају сумње у истинитост података добијених изјавом, обвезник може податке додатно проверити увидом у јавне и друге, њему доступне податке (обвезник сам просуђује у коликој мери и у којем обиму ће као веродостојне и за анализу странке релевантним сматрати јавно доступне информације (података политички изложених лица), те податке може проверити и код: надлежних државних органа других држава, конзуларних представништава или амбасада страних држава у Републици Србији, односно при Министарству спољних послова Републике Србије. За разлику од склапања пословног односа са странкама које имају пребивалиште у иностранству, код склапања пословног односа са странкама које имају пребивалиште у Републици Србији, обвезник не треба добити посебну изјаву о томе је ли странка политички изложено лице, већ обвезник, темељем добијених података о странци и јавно доступних информација, сам просуђује је ли странка политички изложена личност. 13. Утврђивање и провера идентитета без физичког присуства странке Обвезник је дужан обавити појачане радње и мере познавања и праћења странке у случају да странка или њен законски заступник, при утврђивању или провери идентитета код склапања пословног односа, није лично присутан код обвезника или ако је идентитет странке утврдило и проверило треће лице.
13
Детаљна анализа странке, осим услова из члана 8. став 1. Закона, обухвата спровођење најмање једне од мера из члана 31. Закона, као и мере: 1. прибављање докумената, података или информација на основу којих обвезник може додатно проверити и потврдити веродостојност идентификационих докумената и података, на основу којих је био утврђен и потврђен идентитет странке (копија картице: текућег, жиро, девизног рачуна), 2. додатне провере добијених података о странци у јавним и другим доступним евиденцијама података, 3. прибављање одговарајућих референци од стране финанцијске институција с којом странка има склопљени пословни однос; 4. додатна провера података и информација о странци, у држави, у којој странка има своје пребивалиште или седиште, 5. успостављање непосредног контакта са странком телефонски, или посетом овлашћеног лица обвезника у кући или седишту странке. Код склапања пословног односа без присуства странке, када је идентитет странке утврдило и проверило треће лице, обвезник мора користити мере којима утврђује да је треће лице којој је обвезник поверио анализу странке са посебном пажњом, утврдило и проверило идентитет странке у њеној присутности. Код склапања пословног односа без присуства странке обвезник мора, сагласно одредбама Закона, спровести мере којима утврђује да је странка, пре спровођења трансакције, прву уплату извршила на рачун који је странка на своје име или њен законски заступник у име странке, отворио или га има отвореног код банке са седиштем у Републици Србији, која има дозволу НБС за обављање банкарских послова. Обвезник је дужан обратити посебну пажњу на сваки ризик од прања новца и/или финансирања тероризма који би могао проистећи из нових технологија које омогућавају анонимност (нпр. интернет банкарство) те успоставити политике и предузети мере за спречавање употребе нових технологија у сврху прања новца и финансирања тероризма. Политике и процедуре обвезника за ризик који прати пословни однос или трансакцију са странкама које нису физички присутне, примењују се и у пословању са странкама путем нових технологија, уз уважавање одредби члана 31. Закона. 14. Друге високо ризичне странке Закон у одредбама члана 28. став 2. наводи да се појачане радње и мере познавања и праћења странке из чл. 29-31. Закона, смислено могу употребити и у другим случајевима високо ризичних странака, пословних односа, услуга или трансакција, када обвезник процени да би могао постојати висок степен ризика за прање новца или финансирања тероризма. Као употреба прописаних законских мера, а сагласно Смерницама, убраја се спровођење следећих мера: 1. обавезно претходно писано одобрење склапања таквог пословног односа или извршења трансакције од стране надређене особе код обвезника, 2. обавезно коришћење једне од следећих мера: а) добијање документа, података или информација на основу којих обвезник додатно проверава и потврђује веродостојност идентификационих докумената и података, уз чију помоћ би био утврђен и потврђен идентитет странке, б) додатно проверавање добијених података о странци у јавним и другим доступним евиденцијама података, в) добијање референци од стране одговарајуће институције са којом странка има склопљени пословни однос, г) додатна провера података и информација о странци код надлежних државних тела или других надлежних надзорних институција у држави, у којој странка има своје пребивалиште или седиште,
14
д) успостављање непосредног контакта са странком телефонски, или посетом овлашћеног лица обвезника у седишту односно месту пребивалишта странке, 3. обавезно праћење трансакција и других пословних активности које странка обавља код обвезника. 15. Прибављање података и документације од трећег лица Код успостављања пословног односа обвезник може, под условима утврђеним овим законом, поверити вршење радњи и мера из члана 8. ст. 1. трећим лицима, при чему мора претходно проверити испуњава ли треће лице којој поверава анализу странке све услове (члан 25. Закона). Треће лице дужно је да обвезнику на његов захтев, без одлагања достави копије исправа и друге документације на онсову којих је извршило радње и мере познавања и праћења странке и прибавило тражене податке о странци. Прибављање копије исправа и документације обвезник чува у складу са Законом. Уколико је треће лице уместо обвезника спровело анализу странке, оно је одговорно за испуњавање обавеза из Закона, укључујући обавезу пријављивања сумњивих трансакција, те обавезу чувања података и документације. Уколико обвезник посумња у веродостојност извршених радњи и мера познавања и праћења странке односно идентификационе документације, или у истинитост прибављених података о странци, захтеваће од трећег лица да достави писмену изјаву о веродостојности извршене радње или мере познавања и праћења странке и истинитости прибављених података о странци. Иако је треће лице уместо обвезника спровело прибављање података и документације (анализу странке), обвезник и даље сноси одговорност за извршене радње и мере познавања и праћења странке 16. Спровођење мера откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма у пословним јединицама Обвезник мора успоставити систем вођења јединствене политике откривања и спречавања прања новца и у својим пословним јединицама. У ту сврху обвезник је дужан да обезбеди да се Законом прописане мере откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма у вези са радњама и мерама познавања и праћења странке (анализом странке), обавештавања о сумњивим трансакцијама, вођење евиденција, унутрашње контроле, чување података и других битних околности повезаних са откривањем и спречавањем прања новца или финансирања тероризма у истом обиму спроводе и у пословним јединицама (члан 38. Закона). Управа обвезника мора: - да осигура да се са политиком откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма упознају све пословне јединице, - да се преко руководиоца пословних јединица интерни поступци откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма, прихваћени на основу Закона, Правилника Управе за спречавање и прање новца и Смерница уграде у њихове пословне процесе, - да спроводи сталан надзор и обезбеди ефикасност спровођења мера откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма, у пословним јединицама. ПРАЋЕЊЕ ПОСЛОВНИХ АКТИВНОСТИ СТРАНКЕ 17. Сврха праћења пословних активности странке Редовно праћење пословних активности странке је кључно за утврђивање ефикасности спровођења прописаних мера у оквиру откривања и спречавања прања новца и финасирања тероризма. Сврха праћења пословних активности странке је утврђивање
15
законитости пословања странке и провера усклађености пословања странке с предвиђеном природом и наменом пословног односа, које је странка склопила код обвезника, односно са њеним уобичајеним обимом пословања. Праћење пословних активности странке дели се на 4 сегмента пословања странке код обвезника, и то: праћење и проверавање усклађености пословања странке с предвиђеном природом и наменом пословног односа, праћење и проверавање усклађености извора средстава странке са предвиђеним извором средстава који је странка навела при успостављању пословног односа код обвезника, праћење и проверавање усклађености пословања странке с њеним уобичајеним обимом пословања, праћење и ажурирање прикупљених докумената и података о странци. 18. Мере праћења пословне активности странке, ажурирање претходне и припрема нове оцене ризичности странке За праћење и проверавање усклађености пословања странке са предвиђеном природом и сврхом пословног односа, које је странка закључила код обвезника, користе се следеће мере: анализа података о куповини и/или продаји хартија од вредности и других финансијских инструмента односно других трансакција за одређено раздобље са намером утврђивања да ли су, у вези с одређеном куповином или продајом хартија од вредности/финансијских инструмената или другом трансакцијом, присутне поједине могуће околности за сумњу на прање новца или финансирање тероризма. Одлука о сумњивости заснива се на критеријумима сумњивости, одређених у Листи индикатора за препознавање странке и трансакција код којих постоје разлози за сумњу на прање новца, односно листом индикатора за препознавање странке и трансакција код којих постоје разлози за сумњу на финансирање тероризма, ажурирање претходне оцене ризичности странке односно припрема нове оцене ризичности странке. За праћење и проверу сагласности пословања странке са њеним уобичајеним обимом пословања, у обзир се узимају следеће мере: праћење вредности куповине или продаје хартија од вредности/финансијских инструмената, односно других трансакција изнад одређеног износа – обвезник ће сам одлучити који је то износ изнад којег ће пратити пословање странке, и то за сваку странку посебно с обзиром на категорију ризичности у којој се она налази (за спровођење ове мере обвезник може успоставити одговарајућу подршку информационог система), анализа одређене куповине или продаје хартија од вредности/финансијског инструмента, односно друге трансакције са становишта сумњивости на прање новца или финансирања тероризма, када збир продаја или куповина прелази одређену вредност. Анализа сумњивости куповине или продаје гхартија од вредности/финансијских инструмената, односно других трансакција заснива се на критеријумима сумњивости, одређених у попису индикатора за препознавање странака и трансакција код којих постоје разлози за сумњу на прање новца, односно попису индикатора за препознавање странака и трансакција код којих постоје разлози за сумњу на финансирање тероризма. За праћење и ажурирање прикупљених докумената и података о странци, обвезник предузима следеће радње: поновна годишња анализа странке, сагласно томе и предузима се један од облика мера познавања и праћења странке сагласно члану 27. Закона, поновна анализа странке, када постоји сумња о веродостојности претходно добијених података о странци или стварном власнику странке (ако је странка правно лице), провера податка о странци или њеном законском заступнику у јавном регистру,
16
проверу добијених података непосредно код странке или њеног законског заступника или пуномоћника, провере пописа лица, држава и других субјеката, за које су на снази мере Уједињених нација или Европске уније. 19. Обим праћења пословних активности странке Обим и интензитет праћења пословних активност странке зависе од оцене ризичности одређене странке, односно њеног сврставања у одређену категорију ризичности. Примерен обим праћења пословних активности одређене странке подразумева прописане мере праћења пословних активности странке, континуирано у оквиру услуга и трансакција, које обвезник врши за клијента. Спровођење мера праћења пословне активности странке није потребна, ако странка није извршавала пословне активности (куповина и продаја хартија од вредности, финансијских инструмента или друге трансакције) при склапању пословног односа. Мере праћења пословних активности странке, категорисане сагласно Смерницама, у том случају ће обвезник спровести при првој следећој куповини или продаји хартија од вредности/ финансијског инструмента, односно другој трансакцији. У својим интерним актима, обвезник се може, у складу са својом политиком управљања ризицима прања новца и финансирања тероризма, одлучити за чешће праћење пословних активност одређене врсте странака и донети додатан обим мера уз чију помоћ ће пратити пословне активности странке и утврђивати законитост њеног пословања. САОПШТАВАЊЕ ПОДАТАКА 20. Достављање информација, података и документације Управи У случају да одређена странка код обвезника изврши готовинску трансакцију, која износи 15.000 евра или више у динарској противредности, обвезник мора, сагласно одредбама Закона, одмах по обављеној трансакцији, односно најкасније у року од три дана од дана извршења трансакције, податке о таквој трансакцији доставити Управи (члан 37. став 1. Закона). Сагласно Закону, за одређене странке обвезници су дужни да Управи доставе податке у случајевима предвиђеним чланом 37. Закона и то: - да Управи достави податке из члана 81. став 1. Закона увек када у вези са трансакцијом или странком постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, и то пре извршења трансакције, и да у извештају наведе рок у коме та трансакција треба да се изврши. У случају хитности то обавештење може се дати и телефонским путем, али се накнадно мора доставити обавештење Управи у писменом облику најкасније следећег радног дана – обавеза обавештавања о трансакцијама односи се и на планирану трансакцију, без обзира на то да ли извршена, - ако обвезник због природе трансакције, због тога што трансакција није извршена или из других оправданих разлога не може да Управи достави податке из члана 81. став 1. Закона, дужан је да Управи достави податке чим то буде могуће, а најкасније одмах по сазнању за основе сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, те да писмено образложи разлоге због којих није поступио на прописани начин. Дужност обавештавања наступа у случају када обвезник, при закључењу пословног односа или извршења трансакције, не може да утврди или провери идентитет странке на начин који је утврђен Законом, односно не може да утврди стварног власника странке или да добије податке о намени и предвиђеној природи пословног односа или трансакције, и друге податке које прописује Закон и Правилник Управе за спречавање прања новца. Обавештење о сумњивој трансакцији мора бити достављено Управи на начин, у форми и у роковима како је то предвиђено Правилником Управе за спречавање прања новца.
17
Министар прописује услове под којима обвезник за одређене странке није дужан да Управи пријави готовинску трансакцију која износи 15.000 евра или више у динарској противредности.
21. Обавештавање о сумњивим трансакцијама Запослени код обвезника који утврди да постоје разлози за сумњу на прање новца или финансирање тероризма, мора о томе одмах обавестити овлашћено лице за спречавање прања новца или његовог заменика. Обвезник мора организовати поступак пријаве сумњивих трансакција између свих организационих јединица и овлашћених лица, сагласно следећим упутствима да: детаљно одреди начин јављања података (телефоноским путем, телефаксом, сигурним електронским путем и сл.), одреди врсту података који се достављају (подаци о странци, разлозима за сумњу на прање новца итд.), одреди начин сарадње организационих јединица с овлаћеним лицем, одреди поступања са странком у случају привременог обустављања извршења трансакције од стране Управе, одреди улогу одговорног лица обвезника код пријаве сумњиве трансакције, забрани откривање података о томе да ће податак, информација или документација бити достављени Управи, одредити мере у погледу наставка пословања са странком (привремен престанак пословања, раскид пословног односа, обављање мере појачане радње и мере познавања и праћења странке и праћење будућих пословних активности странке и сл.). ИНДИКАТОРИ ЗА ПРЕПОЗНАВАЊЕ ОСНОВА СУМЊЕ 22. Обавеза састављања и примена листе индикатора У складу са Законом, обвезник мора да изради листу индикатора за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финанисирању тероризма (члан 50. Закона). Код израде листе индикатора за препознавање лица и трансакција узима се у обзир сложеност и обим извршења трансакција, неупобичајени начин извршења, вредност или повезаност трансакција које немају економски или правно основану намену, односно нису усаглашене или су у несразмери са уобичајеним односно очекиваним пословањем странке, као и друге околности које су повезане са статусом или другим карактеристикама странке. Обвезник дужа је да приликом утврђивања основа сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма и других околности у вези са тим примењују листу индикатора. Министар може прописати обавезно уношење појединих индикатора у листи индикатора за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумњи да се ради о прању нова или финансирања тероризма. ЕДУКАЦИЈА И СТРУЧНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ 23. Обавеза редовног образовања Сагласно одредбама члана 43. Закона, обвезник мора да осигура редовно стручно образовање, оспособљавање и усавршавање свих запослених који обављају послове спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма, односно свих који обављају одређене послове на радним местима, која су или би могла бити посредно или непосредно изложена ризику за прање новца и финансирање тероризма, као и свих спољних сарадника и заступника, којима је, на основу уговора поверила обављање
18
послова, осим ако не спадају у самосталне обвезнике за спровођење мера откривања и спречавања прања новца и финансирање тероризма, сагласно члану 4. Закона. Служба обвезника, надлежна за кадровске послове, у сарадњи с овлашћеним лицем, сваке календарске године, а најкасније до краја марта за текућу године, мора направити програм годишњег стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених за спречавање и откривања прања новца и финансирања тероризма. У програму се наводи: 1. садржај и обим образовног програма, 2. циљ образовног програма, 3. начин спровођења образовног програма (предавања, радионице, вежбе итд.), 4. круг запослених којима је образовни програм намењен, 5. трајање образовног програма. У поступак стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених, обвезник је дужан да укључи и све нове запослене. У ту сврху обвезник организује посебан програм стручног образовања, оспособљавања и усавршавања за спречавање и откривања прања новца и финансирања тероризма. Програм мора обухватати најмање одредбе о обавези анализе странке, процене ризика за прање новца и финансирање тероризма, обавезу доставе прописаних података Управи за спречавање прања новца, индикаторе за препознавање странака и трансакција за које постоје разлози за сумњу за прање новца или финансирање тероризма, захтеве у погледу сигурности и чувања података, те поступке које, у сврху спровођења Закона, Правилника Управе за спречавање прања новца и Смерница, спроводи обвезник сам (интерни правилници и упутства). Редовно стручно образовања, оспособљавања и усавршавања у оквиру одређеног обвезника може да спроводи овлашћено лице, његов заменик, односно друго стручно оспособљено лице, које на предлог овлашћеног лица, одреди управа обвезника. УНУТРАШЊА КОНТРОЛА 24. Обавеза редовне унутрашње контроле Сходно члану 44. Закона обвезник мора да успоставити редовну, систематичну унутрашњу контролу правилности и ефикасности спровођења прописаних мера откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма. Намена унутрашње контроле је утврђивање и елиминисање мањкавости при спровођењу прописаних мера откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма и побољшавање система откривања трансакција или странака за које постоје разлози за сумњу на прање новца или финансирање тероризма.
Контролу правилности и делотворности спровођења прописаних мера откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма, обвезници требају да спроводе путем редовних или ванредних надзора, у поступку спровођења унутрашње контроле сагласно Правилнику Управе за спречавање прања новца.
Министар ближе прописује начин вршења унутрашње контроле, чувања и заштите података, вођења евиденција и стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених код обвезника.
ЗАШТИТА И ТАЈНОСТ ПОДАТАКА 25. Заштита податак, тајност података и искључење од одговорности Податке које добије и поступа с њима сагласно одредбама Закона, обвезник је дужан третирати као пословну тајну, односно у складу са Законом, законом којим се уређује тајност података, како је то одређено Правилником Управе за спречавање прања новца. Сви запослени па и друга лица, којима су ти подаци доступни на било који други начин, дужни су да осигурају тајност података.
19
Без обзира на наведено, као пословна тајна или као тајни податак према закону (обвезници их не смеју открити странци или трећем лицу) се убраја: податак о томе да су у вези са странком или трансакцијом утврђени разлози за сумњу на прање новца или финансирање тероризма, те да су ти подаци достављени Управи, податак о привременом обустављању извршења трансакције, односно сви детаљи у вези са тим, податак о налогу Управе за стално праћење финансијског пословања странке, податке о томе да је у вези са странком или трећим лицем уведена или би могла бити уведена истрага у вези са прањем новца или финансирања тероризма. Дужност чувања тајности наведених податка не важи у случајевима: ако су подаци потребни за утврђивање доказа у поступку пред судом, ако доставу тих података писмено затражи, односно наложи надлежни суд или ако те податке од обвезника захтева Управа или Комисија, ради надзора над применом Закона. Изузетак од начела чувања тајности података важи, такође, у случају кад је обвезник, према Закону дужан податке доставити Управи за спречавање прања новца, при чему запослени код обвезника, странкама или трећим лицима не одговарају за штету, уколико су се понашали сагласно захтеву Управе, односно у случајевима наведеним у члану 75. Закона. Приступ подацима, који су класификовани као пословна тајна или као тајни, мора бити ограничен. Обвезник у свом интерном акту мора детаљно навести услове и начин приступа тим подацима, при чему мора узети у обзир следећа упутства: 1. податке и документацију треба архивирати на начин и у облику који неовлашћеним особама онемогућава приступ и сазнање о њиховом садржају (у примереним техничким или физички сигурним просторијама за архиву, у закључаним ормарима и сл.). 2. право на увид у податке о странкама и трансакцијама, код којих постоје разлози за сумњу на прање новца и финансирање тероризма, односно сазнање о њиховом садржају, имају чланови управе и надзорног одбора обвезника, овлашћено лице за спречавање прања новца и финансирање тероризма и његови заменици, руководиоци пословних јединица обвезника и друга лица које одреди управа обвезника, 3. документацију у којој се налазе наведени подаци, забрањено је фотокопирати, преписивати, прерађивати, објављивати или на било који други начин репродуковати, пре претходног писаног одобрења одговорног лица, 4. у случају копирања документације обвезник мора осигурати да из копије буде видљиво из које документације или дела документације је направљена копија, на видљивом се месту мора посебно означити да се ради о фотокопији, броју направљених фотокопија, датум израде фотокопија и потпис особе која је радила фотокопије, 5. запослени код обвезника су дужни спроводити поступак пријаве и одјаве својих личних лозинки на почетку, односно на крају обраде података, те употребом лозинке спречити неовлашћеним лицима приступ документима, 6. мора бити успостављен систем праћења приступа подацима и документацији, односно њихове обраде, 7. било какво преношење података дозвољено је искључиво у облику који неовлашћеним лицима онемогућава сазнање о подацима или преко сопствене курирске службе или у запечаћеној коверти препоручено с повратницом и слично, а у случају достављања електронским путем, употребом система за сигурно електронско пословање (криптовање или шифрирање порука и сл.), 8. запослени код обвезника су дужни доследно поштовати законе који уређују сигурност личних података и закона који уређују тајност података.
20
ЧУВАЊЕ ПОДАТАКА 26. Рок чувања података код обвезника Када је у питању чување података обвезници су дужни да поступају сходно члану 77. Закона и да: - податке и документацију у вези са странком, успостављеним пословним односом са странком и извршеном трансакцијом, које су прибављене у складу са Законом, Правилником Управе за спречавање прања новца и овим Смерницама, чувају најмање 10 година од дана окончања пословног односа, извршене трансакције. - да податке и документацију о овлашћеном лицу, заменику овлашћеног лица, стручном оспособљавању запослених и извршеним унутрашњим контролама чувају најмање пет година од дана престанка дужности овлашћеног лица, извршеног стручног оспосбљавања или извршења унутрашње контроле. ЕВИДЕНЦИЈЕ 27. Вођење евиденција података Обвезник води евиденцију података о странкама, као и пословним односима и трансакцијама из члана 9. Закона. Садржај евиденција података о странкама, пословним односима и трансакцијама прописан је чланом 81. Закона ОВЛАШЋЕНА ЛИЦА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ПРАЊА НОВЦА И ФИНАНСИРАЊА ТЕРОРИЗМА 28. Овлашћена лица За обављање послова откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма, наведених у Закону, обвезник мора именовати овлашћено лице и једног или више његових заменика. Обвезник мора осигурати да овлаћена лице при обављању послова из Закона поштује следеће податке: 1. даје стручну помоћ запосленима при оперативном спровођењу мера на подручју откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма, 2. саветује управу обвезника при формирању политике управљања ризицима за прање новца и финансирања тероризма, 3. континуирано обавештава управу обвезника са активностима обвезника о активностима у вези са откривањем и спречавањем прања новца и финансирања тероризма, 4. учествује са другим обвезницима при формирању јединствене политике откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма. ПРАВНА ПРИРОДА И ВАЖЕЊЕ СМЕРНИЦА Смернице се издају на основу члана 87. Закона и обвезујуће су за све обвезнике наведене у члану 84. став 2. Закона. Комисија на основу члана 84. Закона код обвезника врши надзор над применом Закона, Правилника Управе за спречавање прања новца и ових Смерница од стране обвезника. Обвезници морају најкасније до 31.12.2009. године ускладити своје пословање са садржајем Смерница и израдити интерне акте, сагласно одредбама Закона.
21
Смернице ступају на снагу дана 5.12.2009. године и почињу се примењивати 31.12.2009. године. Број: 2/0-03-104/15-09 Београд, 26.11.2009. године
На основу члана 87. Закона о спречавању прања новца и финансирању тероризма („Службени гласник РС“, бр. 20/2009 и 72/2009) вршећи овлашћења прописана чланом 84. став 2. цитираног закона, Комисија за хартије од вредности на 646. седници од 26.11.2009. године доноси
СМЕРНИЦЕ ЗА ПРИМЕНУ ЗАКОНА О СПРЕЧАВАЊУ ПРАЊА НОВЦА И ФИНАНСИРАЊА ТЕРОРИЗМА ЗА ОБВЕЗНИКЕ У НАДЛЕЖНОСТИ КОМИСИЈЕ ЗА ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ
Циљ смерница Комисија за хартије од вредности (у даљем тексту: Комисија) је овлaшћена одредбoм члана 87. Закона о спречавању прања новца и финансирању тероризма (у даљем тексту: Закон) да самостално донесе cмернице за примену одређених одредби Закона. Смернице за спречавање прања новца и финансирање тероризма (у даљем тексту: Смернице) су намењене јединственом примењивању одредаба Закона код:1) друштава за управљање инвестиционих фондова која су овлашћена за обављање послова управљања инвестиционим фондовима предвиђена Законом о инвестиционим фондовима;
2) брокерско-дилерских друштава и овлашћених банака која су овлашћена за обављање послова у вези са посредовањем у куповини и продаји хартија од вредности и других финансијских инструмената - брокерски послови, послови маркет мејкера, портфолио менаџера, агента емисије, покровитеља емисије, инвестиционог саветника и други послови предвиђени Законом о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената;
3) кастоди банака које су овлашћене да обављају послове вођења рачуна хартија за рачун клијента и поступања по налогу клијената и друге послове предвиђене Законом о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената.
( у даљем тексту: обвезници).
Шта је сумњива трансакција? Закон дефинише сумњиву трансакцију као трансакцију за коју обвезник и/или надлежно тело процене да, везано с њом или с особом која обавља трансакцију, постоје разлози за сумњу на прање новца или финансирање тероризма, односно да трансакција укључује средства произашла из незаконитих активности. Из одредби Закона као сумњиве трансакције могу се третирати све трансакције које су по својој природи, обиму, сложености, вредности или повезаности неуобичајене, односно немају јасно видљив економски или правни основ, или су у несразмеру са уобичајеним, односно очекиваним пословањем странке, и друге околности, које су повезане са статусом или другим карактеристикама странке. Као сумњиве, можемо третирати одређене трансакције странке, али и пословне односе. Оцена сумњивости одређене странке, трансакције или пословног односа заснива се на критеријима сумњивости, одређеним у Листи индикатора за препознавање странке и трансакција за које постоје разлози за сумњу на прање новца, односно Листи индикатора за препознавања странке и трансакција, код којих постоје разлози за сумњу на финансирање тероризма. Пописи индикатора су полазиште запосленима/овлашћеним лицима при препознавање сумњивих околности, повезаних са одређеном странком, трансакцијом коју странка изводи, или пословним односом који закључује, те стога запослени код обвезника морају бити упознати са индикаторима како би их у свом раду користили. Код процене сумњиве трансакције, овлашћено лице је дужно пружити сву стручну помоћ запосленима.
2
ОСНОВНА НАЧЕЛА БОРБЕ ПРОТИВ ПРАЊА НОВЦА И ФИНАНСИРАЊА ТЕРОРИЗМА Спровођење Закона и стандарда При обављању своје регистроване делатности, обвезници морају поступати сагласно Законом прописаним обавезама, који уређују област откривања и спечавања прања новца и финансирања тероризма и обавезни су да осигурају поштовање прописаних мера и активности обвезника на свим нивоима, тако да се целокупно пословање обвезника обавља у складу са Законом. Утврђивање и провера идентитета странке Обвезници су дужни пре успостављања пословног односа или извршења трансакције изнад Законом утврђеног износа или у другим случајевима који су утврђени Законом, узети потребне податке о странци, како би утврдили и потврдили њен идентитет. Идентитет странке је могуће веродостојно утврдити и проверити искључиво из важећих, независних и објективних извора, као што су службени идентификациони документ, односно друге јавне исправе, која доказују истинитост идентитета странке (лични документи, службене исправе, оргинал или оверени документи из регистра, прибављање података непосредно од странке, утврђивање и провера идентитета заступника, прокуристе, пуномоћника правног лица, утврђивање и провера идентитета физичког лица путем квалификованог електронског сертификата, на основу изјаве о истинитости прикупљених података. У случају када идентитет странке није могуће утврдити или проверити, као када није могуће утврдити стварног власника странке и када није могуће прибавити информације о сврси и намени пословног односа или трансакције и друге податке у складу са Законом, обвезник је дужан одбити успостављање пословног односа, односно одбиће учешће у закључивању трансакције и има обавезу да прекине све постојеће пословне односе са том странком (члан 8. став 2. Закона). Сарадња са Управом за спречавање прања новца и Комисијом У оквиру законских овлашћења, обвезници морају осигурати пуну сарадњу са надзорним органима – Комисијом и Управом за спречавање прања новца (у наставку текста: Управа). Сарадње између обвезника и надзорних органа, обавезна је посебно у случају достављања документације и тражених података, информација, а који се односе на странке или трансакције, код којих постоје разлози за сумњу у прање новца или финансирање тероризма. Сарадња је потребна и у случају обавештавања о било каквој активности или околностима, које су или би могле бити повезане са прањем новца или финансирањем тероризма. Усвајање унутрашњих политика, поступака и унутрашње контроле Обвезници морају израдити анализу ризика од прања новца и финансирања тероризма у складу са овим Смерницама. Анализа ризика треба да садржи процену ризика за сваку групу или врсту странке, пословног односа, услуге коју обвезник пружа у оквиру своје делатности или трансакције. Обвезници морају утврдити интерне поступке - анализу ризика од прања новца и финансирања тероризма за сваку групу или врсту странке, пословног односа, услуге које обвезник пружа у оквиру своје делатности или трансакције, посебно у делу: - утврђивања идентитета странке, провере идентитета странке на основу докумената, података или информација прибављених из поузданих и веродостојних извора; - утврђивања идентитета стварног власника странке и провера његовог идентитета у случајевима прописаним Законом;
3
- прибављања информације о сврси и намени пословног односа или трансакције и друге податке у складу са Законом, - редовног праћења пословања и проверавања усклађености активности странке са природом пословног односа и уобичајеним обимом и врстом пословања странке. Посебно је важно да сви запослени буду упознати са тим поступцима, да сагласно истим поступају, те да их користе приликом обављања послова. Интерни поступак обвезника обухвата: редовно стручно образовање, оспособљавање и усавршавање запослених, механизме унутрашње контроле, поступке препознавања и обавештавањима о сумњивим трансакцијама, одговорност запослених за спровођење мера откривања и спречавања прања новца или финансирања тероризма. Редовно стручно оспособљавање и едукација запослених Обвезник је дужан да за вршење појединих радњи и мера за спречавање и откривање прања новца и финансирања тероризма, у складу са Законом, именује овлашћено лице и његовог заменика, осим у случају када обвезник има мање од четири запослена. Обвезник који има мање од четири запослена није дужан да одреди овлашћено лице и да врши унутрашњу контролу у складу са Законом (члан 39. став 2. Закона). Овлашћено лице и његов заменик за вршење појединих радњи и мера за спречавање и откривање прања новца и финансирање тероризма морају да испуњавају услове прописане члана 40. Закона, те да врше послове из члана 41. Закона. Обвезник је дужан да обезбеди овлашћеном лицу услове прописане чланом 42. Закона. Обвезник управи доставља податке о личном имену и називу радног места овлашћеног лица и његовог заменика, као и сваку промену тих података најкасније у року од 8 дана од именовања. Обвезници морају осигурати редовно стручно образовање, оспособљавање и усавршавања свих запослених који посредно или непосредно обављају послове спречавања или откривања прања новца и финансирања тероризма и који обављају послове, који су у погледу прања новца или финансирања тероризма више ризични, као и својих овлашћених лица, које је обвезник овластио за обављање послова на основу уговора, односно одлука. Министар, на предлог Управе, ближе прописује начин вршења унутрашње контроле, чувања и заштите података, вођења евиденција и стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених код обвезника по Закону.
АНАЛИЗА И ПРОЦЕНА РИЗИКА 1. Намена анализе ризика Сагласно Закону, ризик прања новца или финансирања тероризма представља ризик да ће странка злоупотребити тржиште хартија од вредности Републике Србије за прање новца или финансирање тероризма, односно да ће неки пословни однос, услуга коју обвезник пружа у оквиру своје делатности или трансакција бити посредно или непосредно употребљени за прање новца или финансирање тероризма. У циљу спречавања изложености негативним последицама прања новца и финансирања тероризма, обвезник мора сагласно Закону, израдити анализу ризика која ће садржавати процену ризика за сваку групу или врсту странке, пословног односа, услуге коју обвезник пружа у оквиру своје делатности или трансакције (члан 7. став 1. Закона). Анализом ризика одређује се праг изложености (процена ризика) одређене странке, пословног односа, услуге коју обвезник пружа у оквиру своје делатности или трансакције ризику за прање новца или финанасирање тероризма . Припрема анализе ризика је предуслов за спровођење прописаних мера анализе странке. Сагласно сврставању странке, пословног односа, услуге или трансакције у једну од категорија ризичности, зависи и врста анализе странке коју обвезник мора обавити у
4
складу са Законом (обична анализа странке, појачана анализа странке, поједностављена анализа странке - ниско ризична група). Министар надлежан за послове финансија (у даљем тексту: министар) прописује критеријуме на основу којих обвезник сврстава странку, пословни однос, услугу или трансакцију у ниско ризичну групу за прање новца или финансирање тероризма, осим случајева наведених у овом закону, а у складу са техничким критеријумима прописаним признатим међународним стандардима. 2. Политика управљања ризицима и анализа ризика Обвезник, односно његова управа, може, уколико је то потребно за спровођење одредби Закона, Правилника Управе за спречавање прања новца и Смерница, пре припреме анализе ризика прихватити адекватну политику управљања ризицима за прање новца и финансирања тероризма. Циљ прихватања такве политике је првенствено, да се на нивоу обвезника одреде она подручја пословање која су, с обзиром на могућност злоупоребе прања новца или финансирања тероризма, више или мање критична, односно да обвезник сам утврди и одређује главне ризике на тим подручјима и мере за њихово решавање. 3. Припрема анализе ризика Анализа ризика је поступак у којем обвезник дефинише: - оцену вероватности да се његово пословање може злоупотребити за прање новца или финансирање тероризма; - критеријуме, на основу којих ће одређену странку, пословни однос, услуге у оквиру своје делатности или трансакцију сврстати као више или мање ризичну из подручја прања новца или финансирања тероризма; - утврђивање последица и мера за ефикасно управљање таквим ризицима. При припреми анализе ризика обвезник узима у обзир следеће критеријуме: 1.обвезник категорије ризичности обавезно изводи из критеријума ризичности, одређених у Смерницама на основу којих при спровођењу мера анализе странке, одређену странку, пословни однос, услугу коју пружа у оквиру своје делатности или трансакцију сврстава у једну од категорија ризичности, сагласно Смерницама, 2.обвезници при одређивању категорије ризичности могу, с обзиром на критерије ризичности одређене у Смерницама, сагласно својој политици управљања ризицима, одређену странку, пословни однос, услугу или трансакцију сами класификовати као високо ризичну за прање новца или финансирање тероризма и направити појачану анализу странке, 3. обвезник при одређивању категорије ризичности странака, пословних односа, услуга или трансакција, које су на основу Закона и Смерница одређене као високо ризичне, никако не сме класификовати као средње (обичне) или ниског ризика. Исто тако, не сме, у супротности са одредбама Закона и подзаконских аката или Смерница, сам проширити круг странака, пословних односа, производа или трансакција, које ће третирати као ниско ризичне.
Процена ризика, у смислу ових Смерница, треба да обухвати најмање следеће четири основне врсте ризика: географски ризик, ризик странке, ризик трансакције и ризик услуга. У случају идентификовања других врста ризика, а зависно од специфичности пословања - обвезник проценом треба да обухвати и те врсте ризика.
4. Географски ризик
Под географским ризиком подразумева се процена изложености ризику од прања новца и финансирања тероризма која зависи од подручја на коме се налази територија државе порекла странке, државе порекла већинског оснивача, односно власника странке или лица које на други начин врши контролни утицај над управљањем пословима странке
5
и над вођењем тих послова, као и државе порекла лица које са странком обавља трансакције.
Фактори на основу којих се одређује да ли поједина земља или географска локација носи виши ризик од прања новца и финансирања тероризма укључују:
1) државе према којима су Уједињене нације, Савет Европе или друге међународне организације примениле санкције, ембарго или сличне мере;
2) државе које су кредибилне институције (Financial Action Task Force-FATF, Савет Европе и др.) означиле као оне које не примењују адекватне мере за спречавање прања новца и финансирања тероризма; 3) држави која је на основу процене надлежних међународних организација (нпр. Светска банка, ММФ) означена као она која не примењује адекватне мере за спречавање прања новца и финансирања тероризма;
4) државе које су на основу процене надлежних међународних организација означене као државе са високим степеном организованог криминала због: корупције, трговине оружјем, трговине белим робљем или кршења људских права;
5) државе које су кредибилне институције означиле као оне које подржавају или финансирају терористичке активности или организације; 6) држави која је по процени међународне организације (FATF, Савета Европе и др.) сврстана међу некооперативне државе или територије (ради се о државама, односно територијима које, по оцени FATF, немају одговарајуће законодавство из области спречавања или откривања прања новца или финансирања тероризма, надзор државе над финансијским институцијама не постоји или је непримерен, оснивање или деловање финансијских институција је могуће без одобрења или регистрације код надлежних државних тела, држава подстиче отварање анонимних рачуна, односно других анонимних финансијских инструмената, мањкав је састав препознавања и обавештавања о сумњивим трансакцијама, законодавство не познаје обавезу утврђивања стварног власника, међународна сарадња је неефикасна или уопште не постоји).
Министар финансија, на основу овлашћења из Закона којим се уређује спречавање прања новца и финансирања тероризма утврђује листу држава које примењују међународне стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма најмање на нивоу стандарда Европске уније (тзв. бела листа), као и листу држава које уопште не примењују стандарде у овој области (тзв. црна листа). Ове листе обвезници користе ради процене ризика којима их може изложити странка која се налази на тим листама.
Процена и оцена ризика зависи и од локације обвезника, односно његових организационих јединица, што значи да ће бити различита код обвезника лоцираних у области коју посећује много туриста од оних који су лоцирани у руралном подручју, где се све странке и лично познају. Повећани ризици могући су на местима где је велика концентрација странаца или се врше бројне трансакције са странцима.
Повећан ризик од прања новца и финансирања тероризма носе и трансакције које се врше на оф-шор дестинацијама.
Странке из региона могу бити мање ризичне од странака ван региона, односно из држава с којима немамо никакве пословне односе.
5. Ризик странке
Обвезник самостално утврђује приступ ризику странке, на основу општеприхваћених принципа и сопствених искустава. На већи ризик могу указати активности које обављају следеће странке:
1) странке које пословну активност или трансакције обављају под неуобичајеним околностима, под чим се подразумева:
- знатна и неочекивана географска удаљеност између локације странке и организационе јединице обвезника у којој странка успоставља пословни однос или врши трансакцију,
6
- често и неочекивано успостављање, без економског оправдања, пословних односа сличне врсте сa више обвезника, као што је отварање рачуна код више обвезника, закључивање више уговора о чланству у краћем периоду и сл.,
- чести трансфери средстава из једног фонда у други,
- отказивање чланства одмах након закључења уговора о чланству у фонду,
- захтев да се средства акумулирана на индивидуалном рачуну члана фонда исплате на текући рачун трећег лица, или на рачун лица на територији државе у којој се не примењују строги стандарди у области спречавања прања новца,
- инсистирање на тајности трансакције и сл.;
2) странке код којих је, због структуре, правне форме или сложених и нејасних односа, тешко утврдити идентитет њихових стварних власника или лица која њима управљају, као што су нпр. оф-шор правна лица с нејасном власничком структуром и која није основала компанија из земље која примењује стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма који су на нивоу стандарда прописаних Законом;
3) странке које обављају делатности за које је карактеристичан велики обрт и уплате готовине, (као што су превозници робе и путника);
4) страни трговци оружјем и произвођачи оружја;
5) нерезиденти и странци;
6) стране финансијске институције земаља које не примењују стандарде у области спречавања прања новца и финансирања тероризма, осим оних које су основале групације из земаља с беле листе;
7) странке које заступају лица којима је то делатност (адвокати, рачуновође или други професионални заступници), посебно кад је обвезник у контакту само са заступницима;
8) спортска друштва;
9) грађевинске фирме;
10) фирме с несразмерно малим бројем запослених у односу на обим послова које обављају, које немају своју инфраструктуру, пословне просторије и др.;
11) приватни инвестициони фондови;
12) лица чију је понуду за успостављање пословног односа одбио други обвезник без обзира
на који се начин сазнало за ту чињеницу, односно лица која имају лошу репутацију;
13) странке чији је извор средстава непознат или нејасан, односно који странка не може
доказати;
14) странке за које постоји сумња да не поступају за свој рачун, односно да спроводе
инструкције трећег лица;
15) странке које су радње и мере познавања и праћења пословања клијената повериле трећем лицу;
16) странке (физичка или правнa лица) који се налазе на попису лица против којих су на снази мере Уједињених Нација или Савета Европе;
17) странке сa пребивалиштем или седиштем у ентитетима који нису субјект међународног права, односно нису међународно признати као државе (такви ентитети дају могућност фиктивне регистрације правног лица, омогућавају издавање фиктивних идентификационих докумената и сл.).
18) странка која је страни функционер, односно лице која обавља или је обављало јавну функцију у страној држави или међународној организацији и то функцију : - шефа државе и/или владе и његовог заменика, односно помоћника, - изабраног представника законодавног тела, - судије врховног и уставног суда или другог судског органа на високом нивоу, против чије пресуде, осим у изузетним случајевима, није могуће користити редовни или ванредни правне лек, - чланове рачунског суда, односно врховне ревизорске институције и савета централне банке, - амбасадора, отправника послова и високог официра оружаних снага,
7
- члан управног и надзорног одбора правног лица које је у већинском власништву државе, - странка која је члан уже породице страног функционера: брачни или ванбрачни партнер, родитељи, браћа, сестре, деца и њихови брачни или ванбрачни партнер, - странка која је ужи сарадник страног функционера, односно свако физичко лице, која има заједничку добит из имовине или успостављеног пословног односа, или има било које друге блиске пословне односе са страним функционером, 19) странка је страно правно лице која не обавља или којој је забрањено обављање трговинске, производне или друге делатности у држави у којој је регистрирована (ту се ради о правном лицу са седиштем у држави која је позната као ош-шор финансијски центар, и за коју вреде одређена ограничења код непосредног обављања регистроване делатности у тој држави); 20) странка је фидуцијарно или друго слично друштво страног права са непознатим или прикривеним власницима или управом (ту се ради о друштву страног права које нуди обављање заступничких послова за треће лице, тј. друштва, основана закљученим уговором између оснивача и управљача, који управља имовином оснивача, у корист одређених лица корисника или бенефицијара, или за друге одређене намене); 21) странка има сложену статусну структуру или сложен ланац власништва (сложена власничка структура или сложен ланац власништва који отежава или не омогућава утврђивање стварног власника странке, односно лица која посредно обезбеђује имовинска средства, на основу којих има могућност надзора, и које може усмерити или на други начин значајно утицати на одлуке управе или пословодства странке при одлучивању о финансирању и пословању); 22) странка је финансијска организација која за обављање својих делатности не треба, односно није обавезна добити лиценцу одговарајућег надзорног тела, односно, сагласно са матичним законодавством, није субјект мера на подручју откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма; 23) странка је непрофитна организација (установа, друштво или друго правно лице, односно субјект основан који не обавља привредну делатност) и испуњава један од следећих услова: има седиште у држави која је позната као оф-шор финансијски центар, има седиште у држави која је позната као финансијски, односно порески рај, има седиште у држави која није потписница Споразума о оснивању ЕУ, међу њеним члановима или оснивачима је физичко или правно лице која је резидент било које од држава наведених у претходној тачки, 24) странка је страно правно лице, основано издавањем акција на доносиоца.
6. Ризик трансакције
Под ризиком трансакције подразумевају се следеће трансакције:
1) трансакције које знатно одударају од стандардног понашања странке;
2) трансакције које немају економску оправданост (нпр. учестало трговање хартијама од вредности када се куповина обавља полагањем готовине на наменске рачуне, а убрзо затим продаје испод цене - тзв. трговање хартијама од вредности с планираним губитком,
3) трансакције које се спроводе на начин којим се избегавају стандардни и уобичајени методи контроле,
4) трансакције које обухватају више учесника без јасне економске одређености, више међусобно повезаних трансакција које се обављају у краћем периоду или у више интервала узастопно у износу који је испод лимита за пријављивање Управи за спречавање прања новца;
5) позајмице правним лицима и, посебно, позајмице оснивача из иностранства правном лицу у земљи;
6) трансакције код којих странка очигледно прикрива прави основ и разлог спровођења трансакције;
8
7) плаћање за услуге за које на тржишту не постоји одредива вредност или цена;
8) трансакције код којих странка одбија да достави документацију;
9) трансакције код којих документација не одговара начину спровођења саме трансакције;
10) трансакције код којих извор средстава није јасан или се не може утврдити њихова веза с пословањем странке;
11) најављене блок трговине акцијама а нарочито када се као купци појављују новонастале компаније или компаније регистроване на оф-шор дестинацијама;
12) трговање акцијама на организованом тржишту које су биле предмет залоге по основу позајмица одобрених власницима акција-тзв. провлачење акција кроз берзу;
13) трансакције плаћања услуга партнерима странке који потичу са оф-шор дестинација а из документације се јасно види да роба потиче из земаља из окружења;
14) трансакција које су биле намењене лицима, односно субјектима против којих су на снази мере Уједињених нација или Савета Европе;
15) трансакције које би странка извршила у име и за рачун лица или субјекта против којег су на снази мере Уједињених нација или Савета Европе;
16) пословни односи који би били склопљени у корист лица или субјекта који се налази на попису лица или субјеката против којих су на снази мере ОУН или ЕУ;
17) пословни односи који укључују сталне или велике уплате новчаних средстава са или/и на рачун странке који је отворен у кредитној или финансијској институцији земље која није чланица ЕУ, односно пословни односи, које у своје име и за рачун странке, као пуномоћник склопи, односно обави страна кредитна финансијска или друга фидуциарна институција са седиштем у држави која није чланица ЕУ,
18) пословни односи склопљени без личне присутности странке код обвезника, а у вези са којом нису испуњени услови за спровођење поједностављене анализе странке. Као трансакције, које представљају високи ризик за прање новца и финансирање тероризма, убрајају се и: уплата новчаних средстава с рачуна странке, односно исплата новчаних средстава на рачун странке, који је различит од рачуна који је странка навела при утврђивању идентификације, односно, преко којег уобичајено послује или је пословала (посебно ако се ради о плаћању у иностранству - трансакцији); трансакције намењене лицима са пребивалиштем или седиштем у држави која је позната као финансијски, односно порески рај, трансакције намењене лицима с пребивалиштем или седиштем у држави која је позната као оф-шор финансијски центар; трансакције намењене непрофитним организацијама које имају седиште у: држави, познатој као оф-шор финансијски центар, држави познатој као финансијски, односно порески рај.
7. Ризик услуга
Ризик услуга односи се на следеће ризичне услуге:
1) услуге које су нове на тржишту, тј. нису раније нуђене у финансијском сектору и морају се посебно пратити ради утврђивања стварног степена ризика;
2) електронско испостављање налога за трговину хартијама од вредности у случајевима које обвезник предвиди својом процедуром;
3) пружање услуге лицима с којима није претходно успостављен пословни однос у смислу Закона оних врста услуга за које је запослени у обвезнику на основу свог искуства проценио да носе висок степен ризика;
4) пружање услуга отварањем тзв. заједничких рачуна који мобилишу средства из различитих извора и од различитих клијената, а која се депонују на један рачун отворен на једно име;
5) авансно плаћање услуга код којих није извесно да ће услуга бити извршена.
9
6) као услуге које представљају високи ризик за прање новца и финансирање тероризма могу се сматрати и сви преносиви инструменти који гласе на доносиоца, али исто тако преносиви инструменти, издати на доносиоца или у корист фиктивног примаоца, индосирани без ограничења или у другим облицима који допуштају пренос наслова по предаји, и сви други непотпуни инструменти који су потписани, али без наведеног имена примаоца.
Обвезник, осим претходно наведених критеријума, при одређивању степена ризичности поједине странке, пословног односа, услуга или трансакције, зависно од специфичности пословања обухвата и друге врсте ризика односно друге критеријуме, као што су: величина, структура и делатност обвезника, укључивши и обим, структуру и сложеност послова које обвезник обавља на тржишту; статусна и власничка структура странке; присутност странке, односно ако странка није физички присутна при закључењу пословног односа или спровођењу трансакције; извор средстава која су предмет пословног односа или трансакције у случају странке која по критеријуму из Закона, спада под политички изложено лице; намена склапања пословног односа, услуге или извршења трансакције, познавање услуга и њено искуство, односно знање из тог подручја, друге информације које показују да странка, пословни однос, услуга или трансакција могу бити више ризични. РАДЊЕ И МЕРЕ ПОЗНАВАЊА И ПРАЋЕЊА СТРАНКЕ Међународни стандарди и Закон омогућавају обвезнику да, зависно од степена ризика од прања новца и финансирања тероризма, спроводи три врсте радњи и мера познавања и праћења странке – опште, поједностављене и појачане. Странке, које с обзиром на искуство обвезника, представљају високи ризик за прање новца или финансирање тероризма су: 1. лица за које је Управа обвезнику издала налог да прати све трансакције и лица за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма и да достави податке сагласно одредбама члана 57. Закона, 2. лица за које је Управа обвезнику издала налог о привременом обустављању извршења трансакције (члан 56 Закона), 3. лица за које је Управа обвезнику продужила издати налог за праћење трансакција или лица; 4. лица за које је обвезник достављао податке Управи, јер су, у вези са тим лицем или трансакцијом коју је то лице обављало, постојали разлози за сумњу на прање новца или финансирање тероризма. 8. Опште радње и мере познавања и праћења странке Радње и мере познавања и праћења странке је кључни превентивни елемент у оквиру откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма. Сврха спровођења мера познавања и праћења странке је да се на веродостојан начин утврди и потврди стварни идентитет странке и обухвата следеће: утврђивање и проверу идентитета странке, утврђивање стварног власника странке ако је станка правно лице, прибављање података о намени и предвиђеној природи пословног односа, услуге или трансакције и других података, сагласно одредбама члана 8. Закона. Радње и мере из члана 8. Закона обвезник врши: при успостављању пословног односа, при вршењу трансакције у износу од 15.000 евра или више у динарској противредности, по званичном средњем курсу НБС, на дан извршења трансакције (у
10
даљем тексту: у динарској противвредности) без обзира да ли се ради о једној или више међусобно повезаних трансакција, када у вези са странком или трансакцијом постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма и када постоји сумња у истинитост или веродостојност прибављених података о странци и стварном власнику (члан 9. став 1. тач 1.) и 2) Закона. Обавезник утврђује и проверава идентитет странке на основу веродостојних, независних и објективних извора, увидом у одговарајући идентификациони документ који је службени лични документ, оргинал или оверено решење регистра привредних друштава, непосредно, у присуству странке или његовог законског заступника, односно другог пуномоћника (само ако се ради о странци, правном лицу) код обвезника или посредно преко трећег лица. Закон полази од основне претпоставке да одређене странке, пословни односи, производи или трансакције представљају веће, а други мање ризике од злоупорабе прања новца или финансирања тероризма. Зато Закон за одређене случајеве захтева посебно строге поступке за познавање и проверу странака или омогућава поједностављене мере за проверавање странака. Закон уводи, осим редовне анализе странке, још два различита начина анализе странке, и то: појачану анализу за странке за које постоји велики ризик за прање новца и финансирање тероризма и поједностављену анализу странке, која је допуштена у случају када постоји незнатни ризик за прање новца и финансирање тероризма. Забрањено је успостављање пословног односа или извршења трансакције у случајевима прописаним чланом 26. Закона. Забрањено је успостављање пословног односа или извршење трансакције у случају када идентитет странке није могуће утврдити, или када обвезник основано посумња у истинитост или веродостојност података, односно документације, којима странка потврђује свој идентитет, те у ситуацији када странка није спремна или не показује спремност за сарадњу са обвезником при утврђивању истинитих и потпуних података које обвезник захтева у оквиру анализе странке. Обвезник у таквом случају пословни однос не сме склопити, а већ постојећи пословни однос или трансакцију мора прекинути и о томе обавестити Управу. 9. Поједностављене радње и мере познавања и праћења странке Закон даје могућност да обвезник предузме поједностављену анализу странке у случајевима из члана 9. ст. 1. и 2. Закона, као и у случајевима: када је ризик за прање новца или финансирање тероризма незнатан, када су подаци о странци која је правно лице или њен стварни власник транспарентни, односно јавно доступни, или када постоји, на државном нивоу одговарајући надзор над пословањем странке. То значи да обвезник у одређеном случају утврђује и проверава идентитет странке, али поступак је мањи него код општихрадњи и мера или појачаних радњи и мера познавања и праћења странке. Када Закон допушта да обвезник направи поједностављену анализу странке у случају када је странка обвезник на основу примљених података о странци и оцене ризичности странке за прање новца и финансирање тероризма, тада обвезник мора утврдити да ли је странка стварно испунила услове те да, сагласно Смерницама, представља незнатни ризик за прање новца или финансирање тероризма. Обвезник не сме склопити пословни однос или извршити трансакцију пре него што утврди све чињенице потребне за оцењивање да ли се ради о поједностављеној анализи странке. Поједностављена анализа странке није допуштена када је у вези са странком или трансакцијом, дошло до сумње на прање новца или финансирање тероризма, односно ако је странка, сагласно оцени ризичности, уврштена у категорију високо ризичних странака (члан 9. став 1. тач. 3) и 4) Закона). Обвезник може поједноставити радње и мере анализе странке само изузетно, у случајевима и под условима из чл. 32. и 33. Закона. Обвезници морају поштовати изузетке
11
из члана 32. Закона, ако у одређеном случају у вези са странком или трансакцијом, постоје разлози за сумњу на прање новца или финансирање тероризма. 10. Радње и мере познавања и праћења странке Обвезник обавља радње и мере познавања и праћења странке: 1) Приликом успостављања пословног односа са странком (пословни однос је сваки пословни или други уговорни однос који странка успостави или склопи код обвезника и повезан је с обављањем делатности обвезника, нпр. уговор о обављању инвестицијских послова, уговор о отварању и вођењу хартија од вредности, уговор о посредовању, уговор о управљању финансијским инструментима). Изузетак је да се приступ другом фонду истог друштва за управљање инвестиционим фондовима не третира као склапање новог пословног односа. 2) При свакој трансакцији у износу од 15.000 евра или више у динарској противредности, без обзира да ли се ради о једној трансакцији или више трансакција које су између себе очигледно повезане. Као трансакције које су међу собом логично повезане подразумевају се: две или више узастопне, између себе раздвојене трансакције, које заједно износе од 15.000 евра или више у динарској противредности и које одређена странка извршава у корист исте треће особе за исту намену, две или више трансакција, које заједно износе 15.000 евра или више у динарској противредности и које извршава више лица које су повезна родбински или капитално, у корист исте треће особе за исту намену. 3) Код сумње на веродостојност и истинитост претходно добијених података о странци или стварном власнику странке. 4) Увек када код трансакције или странке постоје разлози за сумњу на прање новца или финансирање тероризма, без обзира на вредност трансакције. 11. Појачане радње и мере познавања и праћења странке Обвезници морају у случају када су одређена странка, пословни однос, услуга или трансакција категорисани као високо ризични за прање новца или финансирање тероризма, обавити појачане радње и мере познавања и праћења странке. Закон посебно дефинише да је као високо ризично за прање новца или финансирање тероризма потребно третирати: пословне односе склопљене с политички изложеном личношћу и случајеве када странка није била лично присутна при утврђивању и провери идентитета странке или ако је странке идентитет утврдило и проверило треће лице. За наведене случајеве, Закон је посебно одредио обим праћења пословања странке са посебном пажњом и применом додатних мера које обвезник мора предузети. 12. Појачана анализа стране политички изложене личности- страни функционер Сагласно одредбама Закона, страни функционер као политички изложена личност представља, високо ризичну странку, те стога обвезник мора спровести анализу у свим случајевима када таква личност иступа као странка, која је сагласно критеријумима Закона и Смерница, дефинисана као страна политички изложена личност, пре склапања пословног односа или извршења трансакције. Појачана анализа странке, осим мера редовне анализе странке из члана 8. став 1. Закона, подразумева спровођење додатних мера из члана 30. Закона и то: 1. прикупљање података о пореклу средстава и имовине који јесу или ће бити предмет пословног односа, односно трансакције и то из исправа и друге документације, коју подноси странка – ако те податке није могуће прибавити на описани начин, обвезник ће о њиховом пореклу узети ијаву непосредно од странке, 2. обавезно добијање писменог одобрења надређеног одговорног лица и то пре склапања пословног односа с таквом странком,
12
3. посебно пажљиво праћење трансакција и других пословних активности које код обвезника спроводи страна политички изложена личност, и то након склапања пословног односа. Податак о томе да ли је конкретно лице страна политички изложена личност или не, обвезник добије из посебне својеручне потписане писмене изјаве коју странка испуни пре склапања пословног односа или извршења трансакције. Писана изјава мора бити састављена на српском и енглеском језику, те обвезник предлаже на потписивање свакој странци (странка физичко лице са сталним пребивалиштем у другој држави). Писмена изјава мора укључивати најмање следеће податке: 1. име и презиме, стално пребивалиште, датум и место рођења странке која склапа пословни однос или налаже трансакцију, те такође број, врсту и назив издаваоца важећег личног документа, 2. изјаву да ли је странка према критеријумима из Закона, функционер - политички изложено лице или не, 3. податке о томе о којој врсти политички изложеној личности се ради (да ли се ради о личности која делује или је у последњој години (или дуже) деловала на истакнутој јавној дужности, или о члану породице политички изложене личности, или о блиском сараднику политички изложене личности), 4. податке о времену обављања те функције, ако је странка лице која делује или је деловала у задњој години (или дуже) на истакнутој јавној дужности у страној држави, 5. податке о врсти јавне функције коју лице обавља или је у задњих годину дана (или дуже) обављало (председник државе, председник владе, амбасадор итд.), 6. податке о породичном односу, ако је странка члан породице политички изложене личности, која делује или је деловала у последњој години дана (или дуже) на истакнутој јавној дужности у страној држави, 7. податке о облику и начину пословне сарадње, ако је странка блиски сарадник лица која делује или је деловало у задњих годину дана (или дуже) на истакнутој јавној функцији у страној држави, 8. одредбу према којој странка дозвољава обвезнику, да у сврху провере истинитости података добијених изјавом, самостално провери податке о странци на основу увида у јавне или друге доступне евиденције података, односно да их провери непосредно код надлежних органа друге државе, при конзуларном представништву или амбасади те државе у Републици Србији, односно Министарству спољних полова Републике Србије, 9. својеручни потпис странке. У случају сумње у истинитост података добијених изјавом, обвезник може податке додатно проверити увидом у јавне и друге, њему доступне податке (обвезник сам просуђује у коликој мери и у којем обиму ће као веродостојне и за анализу странке релевантним сматрати јавно доступне информације (података политички изложених лица), те податке може проверити и код: надлежних државних органа других држава, конзуларних представништава или амбасада страних држава у Републици Србији, односно при Министарству спољних послова Републике Србије. За разлику од склапања пословног односа са странкама које имају пребивалиште у иностранству, код склапања пословног односа са странкама које имају пребивалиште у Републици Србији, обвезник не треба добити посебну изјаву о томе је ли странка политички изложено лице, већ обвезник, темељем добијених података о странци и јавно доступних информација, сам просуђује је ли странка политички изложена личност. 13. Утврђивање и провера идентитета без физичког присуства странке Обвезник је дужан обавити појачане радње и мере познавања и праћења странке у случају да странка или њен законски заступник, при утврђивању или провери идентитета код склапања пословног односа, није лично присутан код обвезника или ако је идентитет странке утврдило и проверило треће лице.
13
Детаљна анализа странке, осим услова из члана 8. став 1. Закона, обухвата спровођење најмање једне од мера из члана 31. Закона, као и мере: 1. прибављање докумената, података или информација на основу којих обвезник може додатно проверити и потврдити веродостојност идентификационих докумената и података, на основу којих је био утврђен и потврђен идентитет странке (копија картице: текућег, жиро, девизног рачуна), 2. додатне провере добијених података о странци у јавним и другим доступним евиденцијама података, 3. прибављање одговарајућих референци од стране финанцијске институција с којом странка има склопљени пословни однос; 4. додатна провера података и информација о странци, у држави, у којој странка има своје пребивалиште или седиште, 5. успостављање непосредног контакта са странком телефонски, или посетом овлашћеног лица обвезника у кући или седишту странке. Код склапања пословног односа без присуства странке, када је идентитет странке утврдило и проверило треће лице, обвезник мора користити мере којима утврђује да је треће лице којој је обвезник поверио анализу странке са посебном пажњом, утврдило и проверило идентитет странке у њеној присутности. Код склапања пословног односа без присуства странке обвезник мора, сагласно одредбама Закона, спровести мере којима утврђује да је странка, пре спровођења трансакције, прву уплату извршила на рачун који је странка на своје име или њен законски заступник у име странке, отворио или га има отвореног код банке са седиштем у Републици Србији, која има дозволу НБС за обављање банкарских послова. Обвезник је дужан обратити посебну пажњу на сваки ризик од прања новца и/или финансирања тероризма који би могао проистећи из нових технологија које омогућавају анонимност (нпр. интернет банкарство) те успоставити политике и предузети мере за спречавање употребе нових технологија у сврху прања новца и финансирања тероризма. Политике и процедуре обвезника за ризик који прати пословни однос или трансакцију са странкама које нису физички присутне, примењују се и у пословању са странкама путем нових технологија, уз уважавање одредби члана 31. Закона. 14. Друге високо ризичне странке Закон у одредбама члана 28. став 2. наводи да се појачане радње и мере познавања и праћења странке из чл. 29-31. Закона, смислено могу употребити и у другим случајевима високо ризичних странака, пословних односа, услуга или трансакција, када обвезник процени да би могао постојати висок степен ризика за прање новца или финансирања тероризма. Као употреба прописаних законских мера, а сагласно Смерницама, убраја се спровођење следећих мера: 1. обавезно претходно писано одобрење склапања таквог пословног односа или извршења трансакције од стране надређене особе код обвезника, 2. обавезно коришћење једне од следећих мера: а) добијање документа, података или информација на основу којих обвезник додатно проверава и потврђује веродостојност идентификационих докумената и података, уз чију помоћ би био утврђен и потврђен идентитет странке, б) додатно проверавање добијених података о странци у јавним и другим доступним евиденцијама података, в) добијање референци од стране одговарајуће институције са којом странка има склопљени пословни однос, г) додатна провера података и информација о странци код надлежних државних тела или других надлежних надзорних институција у држави, у којој странка има своје пребивалиште или седиште,
14
д) успостављање непосредног контакта са странком телефонски, или посетом овлашћеног лица обвезника у седишту односно месту пребивалишта странке, 3. обавезно праћење трансакција и других пословних активности које странка обавља код обвезника. 15. Прибављање података и документације од трећег лица Код успостављања пословног односа обвезник може, под условима утврђеним овим законом, поверити вршење радњи и мера из члана 8. ст. 1. трећим лицима, при чему мора претходно проверити испуњава ли треће лице којој поверава анализу странке све услове (члан 25. Закона). Треће лице дужно је да обвезнику на његов захтев, без одлагања достави копије исправа и друге документације на онсову којих је извршило радње и мере познавања и праћења странке и прибавило тражене податке о странци. Прибављање копије исправа и документације обвезник чува у складу са Законом. Уколико је треће лице уместо обвезника спровело анализу странке, оно је одговорно за испуњавање обавеза из Закона, укључујући обавезу пријављивања сумњивих трансакција, те обавезу чувања података и документације. Уколико обвезник посумња у веродостојност извршених радњи и мера познавања и праћења странке односно идентификационе документације, или у истинитост прибављених података о странци, захтеваће од трећег лица да достави писмену изјаву о веродостојности извршене радње или мере познавања и праћења странке и истинитости прибављених података о странци. Иако је треће лице уместо обвезника спровело прибављање података и документације (анализу странке), обвезник и даље сноси одговорност за извршене радње и мере познавања и праћења странке 16. Спровођење мера откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма у пословним јединицама Обвезник мора успоставити систем вођења јединствене политике откривања и спречавања прања новца и у својим пословним јединицама. У ту сврху обвезник је дужан да обезбеди да се Законом прописане мере откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма у вези са радњама и мерама познавања и праћења странке (анализом странке), обавештавања о сумњивим трансакцијама, вођење евиденција, унутрашње контроле, чување података и других битних околности повезаних са откривањем и спречавањем прања новца или финансирања тероризма у истом обиму спроводе и у пословним јединицама (члан 38. Закона). Управа обвезника мора: - да осигура да се са политиком откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма упознају све пословне јединице, - да се преко руководиоца пословних јединица интерни поступци откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма, прихваћени на основу Закона, Правилника Управе за спречавање и прање новца и Смерница уграде у њихове пословне процесе, - да спроводи сталан надзор и обезбеди ефикасност спровођења мера откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма, у пословним јединицама. ПРАЋЕЊЕ ПОСЛОВНИХ АКТИВНОСТИ СТРАНКЕ 17. Сврха праћења пословних активности странке Редовно праћење пословних активности странке је кључно за утврђивање ефикасности спровођења прописаних мера у оквиру откривања и спречавања прања новца и финасирања тероризма. Сврха праћења пословних активности странке је утврђивање
15
законитости пословања странке и провера усклађености пословања странке с предвиђеном природом и наменом пословног односа, које је странка склопила код обвезника, односно са њеним уобичајеним обимом пословања. Праћење пословних активности странке дели се на 4 сегмента пословања странке код обвезника, и то: праћење и проверавање усклађености пословања странке с предвиђеном природом и наменом пословног односа, праћење и проверавање усклађености извора средстава странке са предвиђеним извором средстава који је странка навела при успостављању пословног односа код обвезника, праћење и проверавање усклађености пословања странке с њеним уобичајеним обимом пословања, праћење и ажурирање прикупљених докумената и података о странци. 18. Мере праћења пословне активности странке, ажурирање претходне и припрема нове оцене ризичности странке За праћење и проверавање усклађености пословања странке са предвиђеном природом и сврхом пословног односа, које је странка закључила код обвезника, користе се следеће мере: анализа података о куповини и/или продаји хартија од вредности и других финансијских инструмента односно других трансакција за одређено раздобље са намером утврђивања да ли су, у вези с одређеном куповином или продајом хартија од вредности/финансијских инструмената или другом трансакцијом, присутне поједине могуће околности за сумњу на прање новца или финансирање тероризма. Одлука о сумњивости заснива се на критеријумима сумњивости, одређених у Листи индикатора за препознавање странке и трансакција код којих постоје разлози за сумњу на прање новца, односно листом индикатора за препознавање странке и трансакција код којих постоје разлози за сумњу на финансирање тероризма, ажурирање претходне оцене ризичности странке односно припрема нове оцене ризичности странке. За праћење и проверу сагласности пословања странке са њеним уобичајеним обимом пословања, у обзир се узимају следеће мере: праћење вредности куповине или продаје хартија од вредности/финансијских инструмената, односно других трансакција изнад одређеног износа – обвезник ће сам одлучити који је то износ изнад којег ће пратити пословање странке, и то за сваку странку посебно с обзиром на категорију ризичности у којој се она налази (за спровођење ове мере обвезник може успоставити одговарајућу подршку информационог система), анализа одређене куповине или продаје хартија од вредности/финансијског инструмента, односно друге трансакције са становишта сумњивости на прање новца или финансирања тероризма, када збир продаја или куповина прелази одређену вредност. Анализа сумњивости куповине или продаје гхартија од вредности/финансијских инструмената, односно других трансакција заснива се на критеријумима сумњивости, одређених у попису индикатора за препознавање странака и трансакција код којих постоје разлози за сумњу на прање новца, односно попису индикатора за препознавање странака и трансакција код којих постоје разлози за сумњу на финансирање тероризма. За праћење и ажурирање прикупљених докумената и података о странци, обвезник предузима следеће радње: поновна годишња анализа странке, сагласно томе и предузима се један од облика мера познавања и праћења странке сагласно члану 27. Закона, поновна анализа странке, када постоји сумња о веродостојности претходно добијених података о странци или стварном власнику странке (ако је странка правно лице), провера податка о странци или њеном законском заступнику у јавном регистру,
16
проверу добијених података непосредно код странке или њеног законског заступника или пуномоћника, провере пописа лица, држава и других субјеката, за које су на снази мере Уједињених нација или Европске уније. 19. Обим праћења пословних активности странке Обим и интензитет праћења пословних активност странке зависе од оцене ризичности одређене странке, односно њеног сврставања у одређену категорију ризичности. Примерен обим праћења пословних активности одређене странке подразумева прописане мере праћења пословних активности странке, континуирано у оквиру услуга и трансакција, које обвезник врши за клијента. Спровођење мера праћења пословне активности странке није потребна, ако странка није извршавала пословне активности (куповина и продаја хартија од вредности, финансијских инструмента или друге трансакције) при склапању пословног односа. Мере праћења пословних активности странке, категорисане сагласно Смерницама, у том случају ће обвезник спровести при првој следећој куповини или продаји хартија од вредности/ финансијског инструмента, односно другој трансакцији. У својим интерним актима, обвезник се може, у складу са својом политиком управљања ризицима прања новца и финансирања тероризма, одлучити за чешће праћење пословних активност одређене врсте странака и донети додатан обим мера уз чију помоћ ће пратити пословне активности странке и утврђивати законитост њеног пословања. САОПШТАВАЊЕ ПОДАТАКА 20. Достављање информација, података и документације Управи У случају да одређена странка код обвезника изврши готовинску трансакцију, која износи 15.000 евра или више у динарској противредности, обвезник мора, сагласно одредбама Закона, одмах по обављеној трансакцији, односно најкасније у року од три дана од дана извршења трансакције, податке о таквој трансакцији доставити Управи (члан 37. став 1. Закона). Сагласно Закону, за одређене странке обвезници су дужни да Управи доставе податке у случајевима предвиђеним чланом 37. Закона и то: - да Управи достави податке из члана 81. став 1. Закона увек када у вези са трансакцијом или странком постоје основи сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, и то пре извршења трансакције, и да у извештају наведе рок у коме та трансакција треба да се изврши. У случају хитности то обавештење може се дати и телефонским путем, али се накнадно мора доставити обавештење Управи у писменом облику најкасније следећег радног дана – обавеза обавештавања о трансакцијама односи се и на планирану трансакцију, без обзира на то да ли извршена, - ако обвезник због природе трансакције, због тога што трансакција није извршена или из других оправданих разлога не може да Управи достави податке из члана 81. став 1. Закона, дужан је да Управи достави податке чим то буде могуће, а најкасније одмах по сазнању за основе сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма, те да писмено образложи разлоге због којих није поступио на прописани начин. Дужност обавештавања наступа у случају када обвезник, при закључењу пословног односа или извршења трансакције, не може да утврди или провери идентитет странке на начин који је утврђен Законом, односно не може да утврди стварног власника странке или да добије податке о намени и предвиђеној природи пословног односа или трансакције, и друге податке које прописује Закон и Правилник Управе за спречавање прања новца. Обавештење о сумњивој трансакцији мора бити достављено Управи на начин, у форми и у роковима како је то предвиђено Правилником Управе за спречавање прања новца.
17
Министар прописује услове под којима обвезник за одређене странке није дужан да Управи пријави готовинску трансакцију која износи 15.000 евра или више у динарској противредности.
21. Обавештавање о сумњивим трансакцијама Запослени код обвезника који утврди да постоје разлози за сумњу на прање новца или финансирање тероризма, мора о томе одмах обавестити овлашћено лице за спречавање прања новца или његовог заменика. Обвезник мора организовати поступак пријаве сумњивих трансакција између свих организационих јединица и овлашћених лица, сагласно следећим упутствима да: детаљно одреди начин јављања података (телефоноским путем, телефаксом, сигурним електронским путем и сл.), одреди врсту података који се достављају (подаци о странци, разлозима за сумњу на прање новца итд.), одреди начин сарадње организационих јединица с овлаћеним лицем, одреди поступања са странком у случају привременог обустављања извршења трансакције од стране Управе, одреди улогу одговорног лица обвезника код пријаве сумњиве трансакције, забрани откривање података о томе да ће податак, информација или документација бити достављени Управи, одредити мере у погледу наставка пословања са странком (привремен престанак пословања, раскид пословног односа, обављање мере појачане радње и мере познавања и праћења странке и праћење будућих пословних активности странке и сл.). ИНДИКАТОРИ ЗА ПРЕПОЗНАВАЊЕ ОСНОВА СУМЊЕ 22. Обавеза састављања и примена листе индикатора У складу са Законом, обвезник мора да изради листу индикатора за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумње да се ради о прању новца или финанисирању тероризма (члан 50. Закона). Код израде листе индикатора за препознавање лица и трансакција узима се у обзир сложеност и обим извршења трансакција, неупобичајени начин извршења, вредност или повезаност трансакција које немају економски или правно основану намену, односно нису усаглашене или су у несразмери са уобичајеним односно очекиваним пословањем странке, као и друге околности које су повезане са статусом или другим карактеристикама странке. Обвезник дужа је да приликом утврђивања основа сумње да се ради о прању новца или финансирању тероризма и других околности у вези са тим примењују листу индикатора. Министар може прописати обавезно уношење појединих индикатора у листи индикатора за препознавање лица и трансакција за које постоје основи сумњи да се ради о прању нова или финансирања тероризма. ЕДУКАЦИЈА И СТРУЧНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ 23. Обавеза редовног образовања Сагласно одредбама члана 43. Закона, обвезник мора да осигура редовно стручно образовање, оспособљавање и усавршавање свих запослених који обављају послове спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма, односно свих који обављају одређене послове на радним местима, која су или би могла бити посредно или непосредно изложена ризику за прање новца и финансирање тероризма, као и свих спољних сарадника и заступника, којима је, на основу уговора поверила обављање
18
послова, осим ако не спадају у самосталне обвезнике за спровођење мера откривања и спречавања прања новца и финансирање тероризма, сагласно члану 4. Закона. Служба обвезника, надлежна за кадровске послове, у сарадњи с овлашћеним лицем, сваке календарске године, а најкасније до краја марта за текућу године, мора направити програм годишњег стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених за спречавање и откривања прања новца и финансирања тероризма. У програму се наводи: 1. садржај и обим образовног програма, 2. циљ образовног програма, 3. начин спровођења образовног програма (предавања, радионице, вежбе итд.), 4. круг запослених којима је образовни програм намењен, 5. трајање образовног програма. У поступак стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених, обвезник је дужан да укључи и све нове запослене. У ту сврху обвезник организује посебан програм стручног образовања, оспособљавања и усавршавања за спречавање и откривања прања новца и финансирања тероризма. Програм мора обухватати најмање одредбе о обавези анализе странке, процене ризика за прање новца и финансирање тероризма, обавезу доставе прописаних података Управи за спречавање прања новца, индикаторе за препознавање странака и трансакција за које постоје разлози за сумњу за прање новца или финансирање тероризма, захтеве у погледу сигурности и чувања података, те поступке које, у сврху спровођења Закона, Правилника Управе за спречавање прања новца и Смерница, спроводи обвезник сам (интерни правилници и упутства). Редовно стручно образовања, оспособљавања и усавршавања у оквиру одређеног обвезника може да спроводи овлашћено лице, његов заменик, односно друго стручно оспособљено лице, које на предлог овлашћеног лица, одреди управа обвезника. УНУТРАШЊА КОНТРОЛА 24. Обавеза редовне унутрашње контроле Сходно члану 44. Закона обвезник мора да успоставити редовну, систематичну унутрашњу контролу правилности и ефикасности спровођења прописаних мера откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма. Намена унутрашње контроле је утврђивање и елиминисање мањкавости при спровођењу прописаних мера откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма и побољшавање система откривања трансакција или странака за које постоје разлози за сумњу на прање новца или финансирање тероризма.
Контролу правилности и делотворности спровођења прописаних мера откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма, обвезници требају да спроводе путем редовних или ванредних надзора, у поступку спровођења унутрашње контроле сагласно Правилнику Управе за спречавање прања новца.
Министар ближе прописује начин вршења унутрашње контроле, чувања и заштите података, вођења евиденција и стручног образовања, оспособљавања и усавршавања запослених код обвезника.
ЗАШТИТА И ТАЈНОСТ ПОДАТАКА 25. Заштита податак, тајност података и искључење од одговорности Податке које добије и поступа с њима сагласно одредбама Закона, обвезник је дужан третирати као пословну тајну, односно у складу са Законом, законом којим се уређује тајност података, како је то одређено Правилником Управе за спречавање прања новца. Сви запослени па и друга лица, којима су ти подаци доступни на било који други начин, дужни су да осигурају тајност података.
19
Без обзира на наведено, као пословна тајна или као тајни податак према закону (обвезници их не смеју открити странци или трећем лицу) се убраја: податак о томе да су у вези са странком или трансакцијом утврђени разлози за сумњу на прање новца или финансирање тероризма, те да су ти подаци достављени Управи, податак о привременом обустављању извршења трансакције, односно сви детаљи у вези са тим, податак о налогу Управе за стално праћење финансијског пословања странке, податке о томе да је у вези са странком или трећим лицем уведена или би могла бити уведена истрага у вези са прањем новца или финансирања тероризма. Дужност чувања тајности наведених податка не важи у случајевима: ако су подаци потребни за утврђивање доказа у поступку пред судом, ако доставу тих података писмено затражи, односно наложи надлежни суд или ако те податке од обвезника захтева Управа или Комисија, ради надзора над применом Закона. Изузетак од начела чувања тајности података важи, такође, у случају кад је обвезник, према Закону дужан податке доставити Управи за спречавање прања новца, при чему запослени код обвезника, странкама или трећим лицима не одговарају за штету, уколико су се понашали сагласно захтеву Управе, односно у случајевима наведеним у члану 75. Закона. Приступ подацима, који су класификовани као пословна тајна или као тајни, мора бити ограничен. Обвезник у свом интерном акту мора детаљно навести услове и начин приступа тим подацима, при чему мора узети у обзир следећа упутства: 1. податке и документацију треба архивирати на начин и у облику који неовлашћеним особама онемогућава приступ и сазнање о њиховом садржају (у примереним техничким или физички сигурним просторијама за архиву, у закључаним ормарима и сл.). 2. право на увид у податке о странкама и трансакцијама, код којих постоје разлози за сумњу на прање новца и финансирање тероризма, односно сазнање о њиховом садржају, имају чланови управе и надзорног одбора обвезника, овлашћено лице за спречавање прања новца и финансирање тероризма и његови заменици, руководиоци пословних јединица обвезника и друга лица које одреди управа обвезника, 3. документацију у којој се налазе наведени подаци, забрањено је фотокопирати, преписивати, прерађивати, објављивати или на било који други начин репродуковати, пре претходног писаног одобрења одговорног лица, 4. у случају копирања документације обвезник мора осигурати да из копије буде видљиво из које документације или дела документације је направљена копија, на видљивом се месту мора посебно означити да се ради о фотокопији, броју направљених фотокопија, датум израде фотокопија и потпис особе која је радила фотокопије, 5. запослени код обвезника су дужни спроводити поступак пријаве и одјаве својих личних лозинки на почетку, односно на крају обраде података, те употребом лозинке спречити неовлашћеним лицима приступ документима, 6. мора бити успостављен систем праћења приступа подацима и документацији, односно њихове обраде, 7. било какво преношење података дозвољено је искључиво у облику који неовлашћеним лицима онемогућава сазнање о подацима или преко сопствене курирске службе или у запечаћеној коверти препоручено с повратницом и слично, а у случају достављања електронским путем, употребом система за сигурно електронско пословање (криптовање или шифрирање порука и сл.), 8. запослени код обвезника су дужни доследно поштовати законе који уређују сигурност личних података и закона који уређују тајност података.
20
ЧУВАЊЕ ПОДАТАКА 26. Рок чувања података код обвезника Када је у питању чување података обвезници су дужни да поступају сходно члану 77. Закона и да: - податке и документацију у вези са странком, успостављеним пословним односом са странком и извршеном трансакцијом, које су прибављене у складу са Законом, Правилником Управе за спречавање прања новца и овим Смерницама, чувају најмање 10 година од дана окончања пословног односа, извршене трансакције. - да податке и документацију о овлашћеном лицу, заменику овлашћеног лица, стручном оспособљавању запослених и извршеним унутрашњим контролама чувају најмање пет година од дана престанка дужности овлашћеног лица, извршеног стручног оспосбљавања или извршења унутрашње контроле. ЕВИДЕНЦИЈЕ 27. Вођење евиденција података Обвезник води евиденцију података о странкама, као и пословним односима и трансакцијама из члана 9. Закона. Садржај евиденција података о странкама, пословним односима и трансакцијама прописан је чланом 81. Закона ОВЛАШЋЕНА ЛИЦА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ПРАЊА НОВЦА И ФИНАНСИРАЊА ТЕРОРИЗМА 28. Овлашћена лица За обављање послова откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма, наведених у Закону, обвезник мора именовати овлашћено лице и једног или више његових заменика. Обвезник мора осигурати да овлаћена лице при обављању послова из Закона поштује следеће податке: 1. даје стручну помоћ запосленима при оперативном спровођењу мера на подручју откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма, 2. саветује управу обвезника при формирању политике управљања ризицима за прање новца и финансирања тероризма, 3. континуирано обавештава управу обвезника са активностима обвезника о активностима у вези са откривањем и спречавањем прања новца и финансирања тероризма, 4. учествује са другим обвезницима при формирању јединствене политике откривања и спречавања прања новца и финансирања тероризма. ПРАВНА ПРИРОДА И ВАЖЕЊЕ СМЕРНИЦА Смернице се издају на основу члана 87. Закона и обвезујуће су за све обвезнике наведене у члану 84. став 2. Закона. Комисија на основу члана 84. Закона код обвезника врши надзор над применом Закона, Правилника Управе за спречавање прања новца и ових Смерница од стране обвезника. Обвезници морају најкасније до 31.12.2009. године ускладити своје пословање са садржајем Смерница и израдити интерне акте, сагласно одредбама Закона.
21
Смернице ступају на снагу дана 5.12.2009. године и почињу се примењивати 31.12.2009. године. Број: 2/0-03-104/15-09 Београд, 26.11.2009. године
Пријавите се на:
Постови (Atom)
